Roditelji uglavnom žele da znaju šta se dešava u životu njihove dece, i to je potpuno razumljiva želja, jer je deo njihove potrebe da budu deo života svoje dece i da svoje „mališane“ zaštite. Međutim, nekada ta roditeljska želja ide predaleko, pa ugrožavaju pravo na privatnost svoje dece.
Klasičan primer ovakvog narušavanja privatnosti jeste kada vaši roditelji čitaju vaš dnevnik. Ukoliko otkrijete da se to dešava, potpuno je normalno da se razbesnite, jer je vaš dnevnik deo vaše intime i niko, pa ni vaši roditelji, nema pravo da u tu intimu upada bez dozvole. Ipak, ma koliko bili ljuti zbog toga, i bez obzira na to što je vaš bes opravdan, nije dobra ideja da se s roditeljima posvađate i da na njih vičete, jer tako ništa pozitivno nećete postići.
Umesto toga, bolje je da ih zamolite da razgovarate s njima, a onda da im kažete da ne želite da oni čitaju vaš dnevnik, i da ih pitate zbog čega vam ne veruju i zbog čega vas jednostavno ne pitaju ono što žele da znaju. Možda vi konstantno odbijate da im govorite bilo šta o svom životu van kuće jer vas to gnjavi (nije da je u toj situaciji u redu da čitaju vaš dnevnik, ali makar razumete zbog čega to rade i možete pokušati da promenite situaciju)? Nemojte tako – može da bude dosadno i naporno odgovarati na roditeljska pitanja, ali ako ih potpuno isključite iz svog života, povredićete ih, plus će se bojati da će vam se nešto loše desiti (da ćete upasti u loše društvo, postati narkoman, početi da se bavite kriminalom…). Napravite neki dogovor s njima kada ćete im i koliko govoriti o svom životu.
Ovakva vrsta dogovora ne funkcioniše, vaši roditelji hoće da znaju baš svaku sitnicu o vašem životu i da vas kontrolišu? Nažalost, ima i takvih slučajeva. Tada vam preostaju dve mogućnosti (ne, nijedna od njih nije žestoka svađa uz treskanje vratima). Jedna je da dnevnik ne držite kod kuće, već na nekom drugom mestu koje smatrate sigurnim. Druga je da prestanete da vodite dnevnik. Zapravo, postoji i treća mogućnost, samo što ona zahteva malo više kreativnosti – u dnevnik zapisujte karakteristične stvari koje će vas podsetiti na to o čemu ste razmišljali i kakva su vam zapažanja, a koje nikome sa strane neće dati uvid u vašu intimu, na primer, zapisujte koje ste knjige i kad pročitali, koje filmove, koju ste pesmu slušali – to će vas kasnije podsetiti na to kako ste se osećali, a niko drugi neće pojma imati s čime vi povezujete te pesme, knjige, filmove, igre…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com