Alergije umeju da budu prilično nezgodna stvar – jedna od mogućih nezgoda jeste da ste alergični na neku vrstu hrane i da onda morate da se suzdržavate od nečega što vam se inače dopada. Jedna vaša vršnjakinja koja ima takav problem ispričala je svoju priču.
Prvi problem su ona i njena majka primetile kad je devojčica imala pet godina. Na stolu je bila posuda s kikirikijem, ona je zavukla šaku u posudu i potom olizala so koja je s kikirikija prešla na njene prste. Nakon toga usna joj se strahovito nadula. Jako se uplašila zbog toga. Otok je prošao relativno brzo, pa su i ona i njena mama odahnule s olakšanjem i nisu više razmišljale o tome.
Nekoliko godina kasnije, kada je bila na jednom venčanju, uzela je parče pice koja je bila deo posluženja. Vrlo blizu te pice nalazila se i piletina u sosu od lešnika, pa je malo tog sosa dospelo na njene prste dok je uzimala picu. Bez razmišljanja je olizala prste – da bi usta vrlo brzo počela toliko da joj natiču da se uplašila da će se ugušiti. Smesta su je odvezli u bolnicu, gde su joj dali neka sredstva protiv alergije. Kad se malo oporavila, prošla je kroz ispitivanja i utvrdila da je alergična na razno koštunjavo voće, da ne sme da jede lešnike, orahe, bademe, kikiriki… Čak ni u veoma maloj količini, jer bi i od toga mogla da umre. I ne samo da ne sme da ga jede, mogla bi da ima ozbiljne probleme već i ako ga dotakne.
Ta vest je došla kao šok za nju, ali se polako privikavala – i držala što dalje od hrane na koju je alergična. Pokazalo se da to nije baš jednostavno: za Novu godinu su joj roditelji kupili hrčka, što ju je oduševilo, samo što je ispalo da u hrani za hrčka ima i kikirikija. Na kraju je ispalo da može da zadrži svog novog mezimca, ali da će njeni roditelji morati da ga hrane.
Njena alergija joj ne dopušta da se opusti. Jednom joj se desilo da je jela malo keksa u kome je bilo i kokosovog brašna, i odmah se osula. Osip je brzo prošao, ali ju je taj događaj podsetio na to da stalno mora da bude na oprezu. I dalje je plaši ideja da može da umre zbog slučajnog kontakta s malo hrane, ali ne dozvoljava da je to zaustavi, već se trudi da i dalje uživa u životu.
Za kraj: velika je razlika između toga da vam neka hrana smeta ili da je ne tolerišete i između ovako ozbiljnih alergija koje vam bukvalno mogu ugroziti život, i to u veoma kratkom roku. Ukoliko posmunjate da ste na nešto alergični, obavezno posetite lekara kako biste utvrdili da li je to tačno i da li bi nešto trebalo da izbegavate u širokom luku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com