Ima onih koji su skloni tome da drugima naređuju šta i kako da rade, kako da se obuku, kako da se ponašaju, pokušavaju da kontrolišu druge. Davanje saveta (ako vas za savet pitaju) i/ili konstruktivne kritike može da bude dobro, ali pokušajem da nekog kontrolišete samo ćete tu osobu odbiti od sebe.
Jedan od čestih stereotipa, recimo, jeste taj da su momci aljkavi i da ne umeju ni boje da slože, a kamoli da odaberu nešto lepo što će da obuku, pa neke devojke smatraju da "treba to da srede", i onda svom dečku (bratu, prijatelju…) naređuju kako on treba da se obuče. Može i dečak da smatra da se njegova devojka, sestra ili drugarica ružno obukla, našminkala, da joj je frizura loša, pa je pita nešto kao: "Šta si to napravila od sebe?". Ovakvo ponašanje je kontraproduktivno.
Zašto? Zato što, kad neku osobu napadnete, ona se automatski brani. Nekada će kasnije razmisliti o vašim rečima, ali će joj prva reakcija biti da se brani. A niko ne voli da mu naređuju šta će da radi. Nervira vas kada vam roditelji naređuju šta da radite, ali to bar nekad otrpite, jer su vam roditelji? Nervira još i više kada se tako ponaša neko ko vam je po godinama blizak – i smeta i drugima kada se vi tako ponašate.
Ali, vi to u najboljoj nameri! Ta osoba stvarno ne ume da se obuče, strašno je šta napravi od sebe! Čak i ako je tako (a to što se vama ne sviđa kako se neko obukao može da bude i samo stvar vašeg ukusa i toga da vam se stilovi ne poklapaju), izbegavajte naređivanja i uvrede. Umesto toga, nađite neki konstruktivan način da kažete to što mislite; recimo, bez navaljivanja predložite nešto za šta mislite da bi toj osobi lepo stajalo. Ako se toj osobi vaša ideja dopadne, verovatno će je prihvatiti, a možda će vas u budućnosti sama pitati za savet.
A ako odbaci vaš savet? Ima pravo na to. Ima pravo da sama odlučuje o svom izgledu, dokle god time ne krši zakon ili neke propise – baš kao što to isto pravo imate i vi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com