Svako nekad pomisli da mu sigurno neće uspeti to-i-to, ili da ima dve leve noge, ili već nešto slično. A desi se i da vam drugi to kažu. Sad, ne možete imati baš neku kontrolu nad onim što vam drugi govore, ali možete se opredeliti da mislite pozitivno – i to bi i trebalo činiti.
Negativne misli mogu da budu velik problem. Problem su jer im, čak i ako na početku niste bili baš ubeđeni, s vremenom sve više i više verujete – recimo, ako sebi stalno ponavljate da ste glupa guska, s vremenom ćete u to i poverovati, a onda ćete početi sve teže i sporije da shvatate, biće vam teže da pamtite, kad treba nešto da odgovarate u školi, dodatno ćete se unervoziti, i redovno ćete zbog toga dobijati loše ocene (da ne spominjemo to da ćete i u društvu delovati manje inteligentno nego što to zaista jeste) – a zapravo biste mogli mnogo bolje. Ovu pojavu ste možda imali priliku i sami da zapazite, ako ste nekom slabom đaku nešto objašnjavali i, na svoje iznenađenje, uvideli da ta osoba sasvim normalno shvata stvari, ali joj neko, moguće sopstvena porodica, konstantno govori da je glupa, i onda se obeshrabri pa i ne pokušava da se zaista potrudi punim kapacitetima.
Kao što smo već rekli, teško da ćete uvek moći da imate veću kontrolu nad onim što vam drugi govore (možete im se suprotstaviti ili ih zamoliti da vam neke stvari ne pričaju, ali ne možete ih naterati da vas poslušaju). Nećete uvek moći da sprečite ni sopstvene negativne misli. Ipak, možete sebe da istrenirate da mislite pozitivno. Kako?
Jedna dobra fora može da bude to da, kada vam padne na pamet neka negativna rečenica, tu rečenicu zapišete na papir, precrtate, a zatim da umesto nje napišete neku pozitivnu rečenicu. Slobodno budite neumereni u pozitivnim rečenicama koje pišete sami sebi – ionako ih niko drugi neće pročitati, a vama će pomoći.
Onda, kad nešto radite, pitajte sebe u šta verujete, to jest, da li verujete da će vam uspeti (na primer, hoće li vam uspeti da za sutra naučite zadatu lekciju). Ako sebi na to pitanje odgovorite negativno, da ne verujete da će vam to uspeti, smesta korigujte sebe pozitivnom rečenicom (rečenica mora biti iskrena – ni od kakve vajde vam nije da lažete sebe da ste već naučili zadato ako niste; ono što pomaže jeste to da ubedite sebe da to možete da postignete, a onda i da prionete na učenje). Kad razmišljate o prošlosti, pokušajte da ne mislite na neuspehe koji su vam se desili (ionako se dešavaju svakom biću na planeti, niste samo vi nešto „zabrljali“), već se prisećajte onoga što vam je uspelo (može da bude i sitnica, i sitnice mogu puno da znače, glavno je da je uspeh).
I još: svaki put kad vam se učini da je pred vama nešto teško, možda i neostvarivo, obavezno pitajte sebe šta morate da uradite da bi vam uspelo. Odgovor ne mora da bude u jednoj rečenici, niti samo jedna radnja, niti mora da vodi direktno do uspeha – može ići i okolo-naokolo, važno je da smislite nekakav put do uspeha. Kad znate da taj put postoji, makar bio i naporan i dugotrajan, lakše je biti pozitivan nego ako ste ubeđeni da je ono što želite nemoguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com