Šta znači biti „bubalica“, da li je u kojoj meri taj termin opravdan, treba li ga uopšte upotrebljavati i šta ako ste baš vi „počasno“ obeleženi pomenutim nazivom?
U periodu mladosti dolazi do mnogih promena. Mnogi iznenada menjaju sebe u ovom ili onom smeru. Mnogi svoju popularnost grade vređanjem drugih. Upravo na taj način nastalo je mnogo uvredljivih izraza, a među njima jeste i onaj o kome govorimo – bubalica. Gledano iz te perspektive, bubalica je osoba koja je 25 sata dnevno nad knjigom, a petkom uveče ostaje kod kuće i proučava dela Dostojevskog. Ah da, zaboravili smo da napomenemo da ima sve petice, a bežanje sa časa je za njih čist SF.
A ko bi ta osoba mogla zaista da bude? Možda neko kome je jednostavno malo više stalo do dobrih ocena, a možda i neko ko ima strah od neuspeha i jednostavno ne voli da gubi na polju obrazovanja. Takve osobe su često obeležene, a ako ne uspeju da se izbore za svoje sopstveno „ja“ obično se mire sa sudbinom i prihvataju ulogu „bubalice“. Takođe „bubalice“ su obično zatvorene osobe, mada postoje osobe koje su otvorene, duhovite i zabavne i koje provode još i više vremena nad knjigom nego takozvane „bubalice“, ali je fora u tome što oni nose sočiva, prate nove modne i muzičke trendove i što ih svi vole, pa će ih stoga radije smatrati veoma pametnim nego da ih odbacuju. „Bubalicama“ se pamet ne priznaje. Oni jednostavno – bubaju.
Ima trenutaka kada nismo spremni da priznamo da je neka osoba sposobnija od nas. Tada je vređanje najlakši način da se protiv toga izborimo. Da li je teško nazvati nekog pogrdnim imenom i time sačuvati svoju sujetu? Ne. Da li je teško raditi više da bi bili bolji, da li je teško žrtvovati poneki vikend zarad dobrih ocena? Hm… da. U principu se treba suzdržavati svih zlobnih komentara čak i kada smo uvereni da smo u pravu. Imajte uvek u vidu da to nekoga može jako, jako da boli. Kada govorimo o drugima, ustvari govorimo o sebi, što se u psihologiji zove „projekcija“. Onoliko koliko volite i cenite stvari i ljude oko sebe, toliko, ustvari volite i cenite sebe.
A šta ako ste te „sreće“ da vas svi smatraju potpuno nenormalnim jer želite dobre ocene i trudite se da to i ostvarite? Nemojte se previše potresati na ovakve komentare. Najlakše je iskaljivati se na nedužnim osobama. Budite svesni da ne želite da budete deo toga. Budite svesni da morate znati koje su vaše vrednosti i ceniti sebe. Ipak, ne dozvolite da vaš socijalni život bude u totalnom out-u, poradite malo na tome, opustite se, ne uspevaju u životu samo osobe koje imaju sve petice! Postavite sebi prioritete i definišite šta tačno želite, budite sigurni u sebe, ma šta drugi pričali i radili.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com