Ima devojaka koje stalno kukaju na svoju debljinu, i one najčešće nerviraju sve oko sebe, i druge devojke i momke. Neke od tih devojaka su malo krupnije, neke izgledaju normalno, za neke se pitate koliko još kilograma (ili grama) mogu da izgube a da i dalje ostanu žive – i, bez obzira na to, žale se na svoju debljinu.
Kukanje kao takvo je zamorno, i niko ne voli da ga sluša. Što se kukanja zbog debljine tiče, neke devojke to rade da bi ih drugi uveravali da nisu debele (drugim rečima, kamče komplimente), i to je prilično iritirajuće – manje bi smetalo da otvoreno govore: „Reci mi da sam lepotica!“, ili: „Reci mi da sam vitka!“, makar bi bile iskrene umesto da na nimalo suptilan način pokušavaju da manipulišu tuđim emocijama (ljudima bude žao što su one nesrećne pa kukaju, pa ih zato maze i paze i teše…).
Druge devojke zapravo ne traže od vas da ih uveravate da su vitke. One su ubeđene da su debele, bez obzira na to da li su stvarno krupne ili ne, i samo naglas izražavaju svoju frustraciju tom „činjenicom“, izbacuju iz sebe deličak te frustracije. Imaju negativnu sliku o sebi, i to je to. Možete pokušati da im pomognete time što ćete ih zagrliti i probati da ih uverite da ih volite i cenite, i da ne treba da se nerviraju oko svog izgleda; često prestanu s kukanjem jednom kada se uvere da ih ljudi vole takve kakve su.
Poenta ovog članka? Molimo vas, bez kuknjave. Ukoliko smatrate da imate prekomernu težinu, a bojite se da niko iz vaše okoline neće biti objektivan i/ili iskren povodom toga, najbolje je da posetite lekara, koji će vam s medicinske tačke gledišta (a zdravlje je to koje je najvažnije, plus, zdrave osobe obično i izgledaju dobro) reći da li je vaša težina normalna, kao i na koji način da korigujete problem, ukoliko postoji – koji god to problem bio, da li onaj s viškom kilograma ili s iskrivljenom slikom o sopstvenom telu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com