Ima onih koji su previše stidljivi da bi se družili uživo, i maltene samo preko interneta komuniciraju, uživo bude koliko je neophodno jer su u školi i okruženi ljudima. To nije dobra ideja – internet može da učini da se osećate opuštenije, ali i da vam znatno oteža komunikaciju uživo.
Nije teško osećati se znatno hrabrije kad ste u sigurnosti sopstvene sobe, kad niste fizički prisutni, i samo kuckate po tastaturi šta vam padne na pamet. Ako želite da smislite nešto vickasto, imate vremena, ako želite da se prikažete hrabrim i otvorenim, možete, ako vas ljudi s kojima komunicirate ne znaju uživo, možete mnogo toga o sebi da izmislite… Mnogo toga je moguće u takvoj komunikaciji, i ona može da bude i prijatna i zabavna.
Međutim, komunikacija preko interneta veoma se razlikuje od komunikacije uživo. Lako je sebi dopustiti mnogo više, kad znate da vas za provokaciju i bezobrazluk niko neće ošamariti. Lako je zaboraviti da su oni s kojima komunicirate takođe ljudi koji imaju osećanja i da ih je moguće povrediti; ako ih namerno povredite, to deluje manje bitno, jer ne vidite pred sobom živu, povređenu osobu, maltene bude kao da je niste zaista povredili, jer osobe i nema, tu su samo slova na ekranu i poneki smajli.
Čak i ako se sve vreme fino ponašate, problema i dalje ima. Dobar deo komunikacije uživo čine mimika, gestovi, jezik tela, i taj deo komunikacije može se naučiti samo razgovorom i druženjem uživo. A u vašim godinama vi taj govor tela tek učite – i onda sebe možete dovesti u situaciju da kasnije budete hendikepirani u tome, da imate znatno umanjenu sposobnost za komunikaciju uživo. Onda vam ostane samo kuckanje preko interneta, što vas nikad ne ostavi sasvim zadovoljnim.
Ne kažemo da treba smesta da se udaljite od kompjutera i da nikad više ne koristite internet. Daleko od toga. Samo, pokušajte da svoju komunikaciju ne ograničite na internet i poruke preko mobilnih telefona – kontakt sa živim čovekom ipak ništa ne može da zameni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com