Prijateljstva mogu da budu super, a niko ne voli da se oseća usamljeno. Nezgodno je što nekad ispadne da se družite s osobom s kojom ne želite da se družite – takve situacije bi trebalo izbegavati, onda kada je moguće.
Zašto bi se neko družio s nekim s kim ne želi da se druži? Dešava se. Recimo, posvađali ste se s onima s kojima ste se ranije družili, i onda našli neku novu osobu ili nove osobe, ne sviđaju vam se stvarno, nije to to, ali ne želite da ispadnete gubitnik koji nije sposoban da nađe društvo, ili se bojite usamljenosti. Samo, to što ste s osobom s kojom ne želite zaista da se družite neće vas zaista spasti usamljenosti; možete biti usamljeni i u društvu, tada je nekako još gore; kad ste sami, barem vam je sve jasno, a ovako ste em s nekim s kim ne želite da budete, em se i dalje osećate usamljeno. A opet, počeli ste da se družite s tom osobom i sad se bojite da biste je povredili ako prestanete s druženjem, a ništa vam nije skrivila, samo vas ne zanima zaista kao prijatelj ili prijateljica.
Šta u takvoj situaciji? Najbolje bi bilo dati toj osobi šansu, pokušati da je bolje upoznate. Čak i ako ste počeli da se družite s njom iz nekog potpuno glupog razloga, pokazaćete vi svima da možete bez njih ili nešto slično, i onda ste počeli da "visite" s prvom osobom koja je naišla, možda je ta osoba zapravo jako zanimljiva, "kul", stvarno dobar prijatelj ili prijateljica… Neretko se dešava da nekog potpuno pogrešno procenimo jer ne obratimo stvarno pažnju na njega ili nju, nego ishitreno donesemo zaključak, i ni ne proverimo da li smo u pravu. A ta osoba bi mogla da ispadne stvarno super, jednom kada je bolje upoznate. Probali ste i nije vam super – nije loša, nije nikakav kreten/psihopata/šta god, samo nije neko s kim stvarno želite da se družite? Onda je najbolje da joj to kažete, iskreno, ali bez ikakve zlobe, pošto je u suprotnom lažete da je smatrate za prijatelja ili prijateljicu, a zapravo to prijateljstvo ne želite. Ni vi ne biste voleli da vas lažu, ni da se s vama druže iz sažaljenja, zar ne?
Situacija je komplikovanija ako se ne radi samo o vama i još jednoj osobi nego i o celoj vašoj ekipi. Recimo, kad vaše društvo počne da se viđa s još nekom osobom, s kojom vi ne želite da se družite. To je teže jer je više ljudi tu umešano, pa bi trebalo razmišljati o osećanjima svih. I tu nije loša ideja da prvo pružite toj osobi šansu, jer ste je možda prebrzo procenili (naravno, ovo ne važi ako vas je ta osoba na neki način ozbiljno povredila, tada ni vaši prijatelji ne bi trebalo da od vas očekuju da prihvatite njeno društvo, a u težim slučajevima ne bi ni oni trebalo da se druže s njom). Ne ide, ta osoba vam se jednostavno ne sviđa? Onda tu ide snalaženje – teško da je baš uvek cela ekipa na okupu, neko će nekad da izostane, računajući i tu osobu. Možete da koristite takve prilike za viđanje s društvom, možete nekad da neke iz društva pozovete kod vas (ne baš celo društvo sem te osobe, nego samo neke s kojima ste bliži) pa se s njima družite, možete nekad da izostanete kad znate da dolazi i ta osoba… A nekad ćete, ostalih prijatelja radi, i vi da se družite s tom osobom, niko vas neće terati da s njom budete posebno bliski, a valjda ste i vi i ta osoba sposobni za neko civilizovano druženje bez svađe. Na kraju krajeva, možda se nekome iz ekipe vi ne dopadate nešto posebno, pa, zarad ostalih, ne pravi pitanje zbog toga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com