Pubertet može da bude zastrašujuće vreme – uzbudljivo, toliko toga novog vam se dešava, ali i zastrašujuće, zbog mnogobrojnih promena kroz koje prolazite u kratkom roku. To vreme nije zastrašujuće samo za vas već i za vaše roditelje.
Vrlo je verovatno da ste se uplašili bar neke od promena kroz koje vaše telo prolazi. Povećana maljavost, promena glasa, bubuljice (neke više nerviraju nego što ih plaše, ali tu je i strah od toga da se nekom nećete dopasti zbog bubuljica, ili čak da će vas videti kao bubuljičavo čudovište), dobijanje menstruacije, rast grudi, mnogobrojne promene u intimnoj regiji… Tu su i emocije koje postaju jako intenzivne. Čak i kad vas odrasli ili neko nešto stariji od vas unapred obaveste da će vam se sve to dešavati i da je sve to normalno, da svi kroz to prolaze, opet može da bude zastrašujuće. A, verovali ili ne, sve te promene kroz koje prolazite plaše vaše roditelje još više nego vas.
To vam može zvučati čudno: pa, vaši roditelji su prošli kroz sve to pa su i dalje živi i zdravi, oni su ti koji vas umiruju i objašnjavaju vam da je sve to normalno i pripremaju vas na ono što vam sledi, čega oni imaju da se plaše? Mnogo toga – glavni strah je onaj za bezbednost osoba do kojih im je najviše stalo na ovom svetu – njihove dece, to jest vas.
Nagon roditelja je da zaštite svoju decu, da se pobrinu da im deca budu bezbedna. I oni će vas uvek u nekoj meri videti kao decu – čak i onda kad odrastete i budete imali sopstvenu decu, oni će još uvek pamtiti kako ste izgledali kao bebe, kao mala deca, kako ste sićušni i bespomoćni bili. A kako prolazite kroz pubertet, tako polako prestajete da budete deca, postajete odrasli, tražite (s pravom!) sve veću samostalnost, i vaši roditelji su sve manje u prilici da vas zaštite. To se ne dešava preko noći, oni će vas štititi i brinuti o vama još godinama i godinama nakon što vam pubertet počne, ali znaju, već sad, kuda pubertet vodi. Nije to loše, znaju oni i to, normalno je, ali kako se budete odvajali od njih, tako će oni sve manje biti u mogućnosti da vas štite, i to ih plaši. A onda još i vi, kao skoro svaki tinejdžer, počnete da se bunite protiv zabrana, protiv ograničenja – i često njihova reakcija na vaš zahtev bude preoštra, ne zato što žele da vam „upropaste život“, već zato što reaguju iz straha. Straha koji ne smeju da pokažu jer su vam roditelji i zaštitnici, a kakav je to zaštitnik koji kaže: „Izvini, ali ja ću stvarno da crknem od straha ako ti ostaneš napolju toliko kasno“?
Znamo, taj roditeljski strah ume i te kako da dosadi. Dešava se toliko stvari kojima želite da prisustvujete, da ih iskusite, a roditelji vam ne dopuštaju! Ipak, pokušajte da imate razumevanja za njihov strah i da ih ne krivite mnogo zbog toga. I roditelji su, ipak, samo ljudi – a uz to su ljudi koji vas vole i brinu za vas i kojima je najvažnije da vama bude dobro i da budete bezbedni. Nekad ćete jednostavno morati da se izborite za ono što želite, uprkos njihovim strahovima, ali ne zaboravite da ih uverite da i vi njih volite, da vam je stalo do njih i njihovih osećanja i da cenite i poštujete sve što čine za vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com