Za svakog od nas postoji gomila stvari koje želimo da dobijemo, što materijalnih, što nematerijalnih. I nije nikakva retkost da zavidimo nekome ko ima nešto što mi želimo, nekada u toj meri da se potpuno „izbedačimo“ što i mi to nemamo, i jako dugo se zbog toga osećamo bedno. Pokušajte to da izbegnete.
Redovna je pojava da nam se čini da drugi imaju više nego mi, i da i mi želimo to što vidimo kod drugih. Postoji i izreka da je trava zelenija u komšijinom dvorištu, i da je tuđe slađe. Samo, izreke i racionalno znanje da nije lepo zavideti drugima ne pomažu mnogo kad nešto želite, naročito ako vam ne uspeva da to nešto dobijete. Šta pomaže?
Pomaže da se setite šta je to što već imate a da vas raduje – to što već imamo je neretko nešto što podrazumevamo i zaboravimo na to. Recimo, vašoj drugarici roditelji svaki čas kupuju nove stvari, i vi biste voleli da se i vaši roditelji ponašaju tako prema vama. A moguće je da vaši roditelji provode s vama znatno više vremena nego roditelji vaše drugarice s njom, moguće je da je njeni roditelji zatrpavaju stvarima jer se osećaju krivim što nikada nisu s njom. Ona možda ima više dobre garderobe od vas, ali vi imate mamu i tatu s kojima redovno možete da pričate i koji su tu za vas – šta vam je od ta dva vrednije?
Setite se da, baš kao što vi gledate ono što drugi imaju, i ne primećujete šta nemaju, niti znate šta bi želeli, tako i drugi vide šta vi imate. Ta drugarica koja stalno dobija mnoge stvari možda bi ih se vrlo rado odrekla ako bi to značilo da češće viđa mamu i tatu; sasvim je moguće da ona zavidi vama na onome što vi imate, a time što se hvali novim stvarima možda samo pokušava da pokaže kako i nju mama i tata vole (iako nije stvarno sigurna u to), i to joj pokazuju time što joj kupuju toliko toga.
Kad vam se dopadne nešto što neko ima, a vi nemate, ili vam se čini da ima više od vas, razmislite šta je to što ta osoba ima, šta to predstavlja za vas. Nove patike, šta bi vam to značilo? Pažnju roditelja? Status u društvu? Novu obuću jer se vaša stara raspada i sramota vas je što nosite nešto takvo, a nemate izbora? Jednom kad shvatite šta to što želite zaista znači za vas, to jest, šta je to što stvarno želite (nekada stvarno budu patike koje se raspadaju, ali nekada bude i nešto drugo, kao status u društvu), razmislite kako da do toga dođete (pokušajem da sami zaradite za patike, alternativnim načinom da budete prihvaćeniji u društvu), kao i da li to zapravo već imate (imate pažnju roditelja, samo je oni iskazuju na drugačiji način).
Pokušajte i da se ne „bedačite“. Kad tugujete što neko nešto ima a vi nemate, skrenite sebi misli razmišljanjem o lepim stvarima (materijalnim i nematerijalnim) koje imate vi, i shvatićete da već imate mnogo toga na čemu bi vam drugi pozavideli. To vas, naravno, ne sprečava da želite još, ali pomaže da se ne osećate nesrećno jer to „još“ u ovom trenutku nemate, naročito ako smislite kako da do toga što još želite dođete i vi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com