Nemali broj devojaka se upitao da li dečaci uopšte nešto osećaju. Može nekad da deluje kao da se samo glupiraju i "zezaju", ali momci imaju emocije isto kao i devojke, samo što ih manje pokazuju i retko pričaju o njima.
Ako o dečacima ne znate baš mnogo, može da deluje kao da oni i nemaju puno emocija. Večito se nešto "glupiraju", od svega prave šalu, kao da ništa ozbiljno ne shvataju, umeju da budu i prilično grubi… Nije nikakvo čudo ako se upitate imaju li oni ikakvih osećanja, onih nežnijih. Imaju ih – ništa manje od vas. Zašto ih onda ne pokažu?
Neretko, dečake niko ne nauči kako se pokazuju osećanja. I ne samo to, neretko ih čak uče da muško i ne treba da pokazuje osećanja, da je to nešto za devojčice, svi će im se smejati ako to učine, mogli bi i batine od vršnjaka da dobiju. Nije da su, recimo, suze baš uvek zabranjene, ali dozvoljene su samo kad su zaista teške stvari u pitanju, na primer, nakon smrti nekog bliskog. Za nešto manje od toga, momak koji plače mogao bi da bude ismejan jer se ponaša kao devojčica. Zbog toga, neki dečaci odu dotle da se potrude da sami sebe ubede da ništa ne osećaju čak i onda kada to uopšte nije tačno, pa im se dešava da sebi priznaju samo da su malčice tužni ili neraspoloženi, ili da sebe lažu da su besni (muško sme da se razbesni), a zapravo su tužni ili uplašeni.
Uprkos svem tom laganju i samoobmanjivanju, momci ne osećaju ništa manje nego devojke. I jedna od divnih stvari koje vole u vezi s devojkama je to što, jednom kada svojoj devojci veruju, smeju malčice da se otvore i da to što osećaju i pokažu. Pokažite im da smeju da se otvore pred vama, da nećete izdati njihovo poverenje, ismejati ih ili ih smatrati manje muškarcima jer pokazuju osećanja, i većina dečaka će i više nego uživati u razmeni nežnosti s vama, i smatrati da su srećnici jer su našli tako divnu devojku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com