Rene Zelveger (Renee Zellweger) skida jednu od svojih predivnih Valentino cipela koja joj steže majušnu nogu kao starodmodni korseti i tako nudi novinaru sasvim drugačiju sliku od zvezde kakva uistinu i jeste. Sa bolnim izrazom na licu gleda u najmanji prst na nozi koji je, iako ona odbija već šest nedelja da u to poveruje, polomljen.
Govori čistim teksaškim naglaskom, koji se retko može čuti na televiziji. Slika zaista izgleda bolno, ali sama činjenica da je ona ipak došla na intervju u takvim cipelama govori mnogo o post-Bridžit Džons novopridošloj glumici na holivudskoj A-listi.
Zelvegerova, koja pored ovih sado-mazo cipela nosi elegantni komplet, govori neverovatnom brzinom, što je tipično za trenutke kada je veoma uzbuđena. Kada je ozbiljna, reči izlaze sporo i uravnoteženo a onda ponavlja svaku reč da bi ih podvukla.
Uglavnom joj ne treba mnogo vremena da pređe iz raspoloženja kad se histerično smeje, ponajviše sebi samoj, u raspoloženje kada pretresa kosmičke probleme sa nekim svečanim tonom.
Možda upravo zato ona može da izvede komediju i dramu „Džeri Megvajera“ („Jerry Maguire“), mračnu uvrnutost u „Bolničarki Beti“ („Nurse Betty“) i jednostavni humor u „Ja, Lično Ja i Ajrin“ („Me, Myself & Irene“) i u „Dnevniku Bridžit Džons“ („Bridget Jones“s Diary“).
Režiserka poslednjenavedenog filma Šeron Megvajer (Sharon Maguire) tvrdi da ona savršeno može da odglumi svaku ženu. Ljudi se sa njom lako identifikuju. Rene može da poveže komediju i istinu, da pridobije vaše simpatije i dobro vas nasmeje. A to je zaista veoma teško učiniti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com