Svako se nekad razbesni, ali neće svako i da eksplodira. Ima onih kojima je ozbiljan problem da se suzdrže od vikanja, vređanja, pa i gorih postupaka onda kada su stvarno ljuti, pa ako i vi imate taj problem, evo šta biste mogli da pokušate.
Jedna od stvari koje mogu da pomognu jeste to da budete svesni da je bes moguće obuzdati. Makar vam i hormoni divljali, kao što umeju u pubertetu (nekada i kasnije), to ne znači da je nemoguće suzdržati se od „eksplodiranja“ kada ste besni, niti da samo vi osećate toliko jaku ljutnju (osećaju je i drugi, podjednako intenzivno, samo što se bolje kontrolišu), da ste, eto, takvi, ne možete drugačije… Možete.
Prvi korak kada se razbesnite jeste da se udaljite od situacije koja vas je „dovela do ludila“. Nekima je dovoljno da to urade samo mentalno, tako što će u sebi brojati do deset, 20, 100… A nekima je potrebno da se i fizički pomere negde drugde. Možete otići u svoju sobu ili u kupatilo, gde ćete se umiti hladnom vodom, ili izaći iz kuće i prošetati se… Ostanite udaljeni od situacije koja vas je razbesnela dokle god se ne smirite dovoljno da budete sigurni da svoje ponašanje držite pod kontrolom. Nemojte se stideti da se izvinite i izađete onda kada ste besni – to je postupak samokontrole i znak snage, a ne slabosti.
Jednom kada ste se udaljili, izbacite bes iz sebe. To možete učiniti putem neke jače fizičke aktivnosti (trčanje, teretana, kik-boks…) ili putem nečeg što smiruje (joga, na primer); možete u dnevnik zapisati šta vas sve nervira; uzeti gitaru i putem muzike to izbaciti iz sebe… Mogućnosti su razne, odaberite onu koja vam najviše odgovara.
Ako se nije radilo samo o nekoj gluposti koja vas je izbacila iz takta već o nečemu što se mora do kraja raspraviti, neprijatan razgovor i rasprava će biti ponovo pokrenuti. Tada se potrudite, ma koliko ljuti bili, da odolite želji da kao argumente koristite sve u vezi s tom osobom ili situacijom što vas je ikada naljutilo. Držite se teme, inače ćete se izgubiti u detaljima, ništa se neće rešiti i stalno ćete iznova upadati u isti sukob. Ne napadajte nikoga, već govorite o onome kako se vi osećate; na primer: „Ljut/ljuta sam jer me nisi zvao onda kada si rekao/rekla da ćeš to učiniti“. Potom bez prekidanja sačekajte da čujete objašnjenje – sasvim je moguće da ćete čuti stvarno validno objašnjenje, kao: „Baki je pozlilo, zvali smo hitnu pomoć i celu noć bili s njom, samo sam na to bio/bila u stanju da mislim“.
Korisna stvar jeste i da pokušate da nađete neki sistem u onome što vas „dovodi do ludila“. Za većinu ljudi postoje određene situacije na koje će reagovati snažnim besom, dobra je ideja da otkrijete koja je to vrsta stvari koja nepogrešivo razbesni vas. To možete postići tako što ćete nekoliko meseci, kada god vas nešto razbesni, zapisivati šta je to bilo. Nakon tih nekoliko meseci, pogledajte zapisano, i trebalo bi da bude moguće da u nizu različitih situacija uočite nekakav sistem, nešto što se ponavlja. Onda vam preostaje da takve situacije ili izbegavate ili, onda kad to nije moguće, u njih uđete svesni šta vam se dešava i uz obećanje sebi da nećete dopustiti da se vaša slabost poigra s vama, da ćete dati sve od sebe da se kontrolišete. Na taj način kontrolisaćete i jedan aspekt sopstvenog života. Drugi će vam biti zahvalni što ne urlate kao pomahnitali, a vi ćete osećati zadovoljstvo zbog kontrole nad svojim životom. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com