Danas se ljudi sve manje druže, i to čak i tinejdžeri, za koje je nekad bilo tipično da najradije po ceo dan provedu u društvu svojih vršnjaka. A i kad se druže, uglavnom su samo fizički prisutni, dok primaju i šalju SMS poruke i slušaju muziku preko MP3 plejera.
Okupi se društvo, i onda samo sede negde. Svako se udubi u porukice na svom telefonu, svako ima u ušima slušalice svog MP3 plejera, i svako sluša neku svoju muziku. Pokušate nešto nekoga da pitate, ne čuje vas. Ili vas čuje, ali i dalje čita porukicu i kucka odgovor. Ili čak i podigne pogled i pita: "A? Šta si rekao/rekla?", i ne pomišljajući na to da zaustavi muziku i/ili izvuče slušalice iz ušiju. Možda vam, u takvoj situaciji, padne na pamet da bi bilo efikasnije da toj osobi pošaljete SMS poruku, iako sedite na pola metra od nje. A možda vam se, pod takvim okolnostima, i ne viđa društvo.
Opisani prizor nekada se jednostavno nije dešavao. Neko bi rekao da je to zato što nekada nije postojala tehnologija koja bi to omogućila, ali nije sasvim tako. U redu, možda pre sto godina nije postojalo ništa što bi to omogućilo, a do pre nekog vremena nije bilo maleckih, lako prenosivih MP3 plejera niti mobilnih telefona, ali postojali su vokmeni, i ljudi su ih koristili (ne toliko često kao MP3 plejere, vokmeni su kabastiji, ali su ipak korišćeni). Samo, ne onda kada se negde nađu s društvom. Tada su s društvom pričali, šalili se, jurili unaokolo, radili razne zanimljive stvari. Vokmen je služio za trenutke dosade kad je neko sam, ili bi se prikačio još jedan par slušalica pa bi prijatelji zajedno slušali muziku.
Ne kažemo da je uvek neophodno pričati s prijateljima kad se nađete. Jedna od super osobina dobrih prijateljstava je upravo ta da ne morate konstantno da pričate; nekada vam je sasvim dovoljno da zajedno ćutite. Ali, ipak, bar povremeno bi trebalo i uživo razgovarati. Kad se nađete s nekim, nepristojno je da su vam slušalice konstantno u ušima i da ta osoba zbog toga mora da viče da biste je čuli. Takvo druženje samo donosi frustracije. Jeste, videli ste se, ali kao da niste. Još gore nego da niste, jer vam ostaje utisak da je nešto tu trebalo da bude, a nije ga bilo.
To nešto je komunikacija. Nema prave komunikacije s drugim ljudskim bićem ako istovremeno čitate poruke nekog trećeg i odgovarate mu, ako su vam istovremeno slušalice u ušima i povišeni glas iznerviranog prijatelja ili prijateljice slušate kako pokušava da nadjača muziku, a niste u diskoteci, možete jednostavno da izvučete slušalice iz ušiju i normalno čujete šta to prijatelj ili prijateljica imaju da vam kažu.
Probajte, bar povremeno, da učinite baš to, ukoliko to već ne radite. Isključite MP3 plejer, izvucite slušalice iz ušiju, i razgovarajte s prijateljima. Saslušajte ih kad imaju nešto da vam kažu, odgovorite kad vas nešto pitaju. U suprotnom, nakon izvesnog vremena neće imati ništa da vam kažu, niti će ih uopšte biti u vašoj blizini. Ostaće vam samo mobilni i MP3 plejer. Da li mislite da će vam to biti dovoljno?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com