Čas je dooosadan… Nastavnik postavlja neka pitanja, znate odgovor na njih, ali vas mrzi da se javite – pa, što biste se „smarali“? Ionako sve to znate. Nije to ništa teško ni komplikovano. Neka se samo ističe ko želi, vas takva vrsta isticanja ne zanima. Na kontrolnom ili kad vas prozovu (tada ste čuveni po kratkim i preciznim odgovorima), pokazaćete svoje znanje, a do tada nemate nameru da skakućete unaokolo ne biste li bili primećeni.
Ukoliko imate čas u laboratoriji, vi ste najverovatnije od onih koji će tiho pokupiti sve potrebne reagense za vežbu (prilikom prvog dolaska u laboratoriju skapirali ste gde šta stoji, jednostavno je) i uraditi ono što treba da se uradi, bez dosađivanja nastavniku gomilom nepotrebnih pitanja koja su ionako ili foliranje („A gde stoji… trep-trep“) ili potiču od neznanja i nesposobnosti. Sigurni ste u svoje znanje; ne osećate ni najmanju potrebu da ga naturate bilo kome.
Sve je to lepo i krasno; međutim, mogući rezultat takvog stava jeste slabija ocena na kraju godine nego što je svojim znanjem zaslužujete. Mnogi nastavnici i te kako cene zalaganje i aktivnost na času, i to ulazi u konačnu ocenu. To naročito važi ako ste tek upisali srednju školu – nastavnici vas ne znaju, ne znaju koliko znate – ako se ne iskažete, bićete upamćeni kao neko ko drema na času. Nastavnici teško da mogu da „gledaju u pasulj“ da bi videli ko koliko zna. Pored toga, i oni su ljudi – baš kao što vas mrzi da se javljate i njih može mrzeti da nagađaju ko se ne javlja jer ne zna, a ko se ne javlja iz čiste lenjosti.
Zbog toga je dobra taktika biti aktivan na času. Javiti se da odgovorite kad nastavnik nešto pita celo odeljenje, prilikom odgovaranja biti detaljan, postavljati pitanja (kad god imate priliku). Međutim, ona tamo folirantkinja svaki put pita gde stoji sumporna kiselina (ako nije folirantkinja, neviđeno je glupa)! Ne morate postavljati takva pitanja; sasvim sigurno postoji nešto što ne znate, nešto što čak i ne mora biti tesno povezano s onim što se tog momenta radi – nastavnika će još više obradovati toliko interesovanje za njegov predmet i svakako ćete biti upamćeni kao neko pametan ko jako puno zna.
Pokrenite se malo. Angažujte se. Jeste, inteligentni ste i jako puno znate – ali ako svoje znanje ne pokažete, i ne pokazujete ga često, toga jednostavno niko neće biti svestan.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com