Jadanje ponekad pomaže

Često se pominje da ne treba kukati ljudima oko sebe ukoliko ne želite da pobegnu od vas. To je potpuno tačno, ali izjadati se nekome može da vam pomogne, ukoliko ne preterate s tim i ukoliko je ta osoba voljna da vas sluša.
To je moguće izvesti i u društvu nekoliko prijatelja, svako se izjada ostalima kad na njega/nju dođe red. Rezultat? Osetite olakšanje, a pošto ste u tome zajedno, niko nikoga nije smorio – ko ne želi da učestvuje, može da se skloni.
Ukoliko ćete to da radite, trebalo bi obratiti pažnju na neke stvari. Jedna je da se pripazite takmičenja: jadanje prijateljima ne treba da krene u nadmetanje kome je lošije, inače će sve da pređe u skeč, plus će se svako, uključujući i vas, osećati kao da ga/je nisu zaista saslušali, nego su samo smišljali nešto još gore što bi rekli.
Pored toga, takve jadikovke ne treba često praktikovati. Jadanje služi tome da se osetite malčice bolje, i da tako osnaženi smognete snage da rešite problem, ili da bar radite na rešenju ako je u pitanju nešto što će još dosta potrajati. Ukoliko biste se svaki čas jadali jedni drugima, bivalo bi vam nakratko bolje, ali ništa konkretno ne biste uradili niti pomogli sebi, samo biste sebi urezivali da vam je situacija očajna – a nakon izvesnog vremena, ni jadanje vam ne bi pomoglo, sami sebi biste se smučili time.
Još nešto: veoma je važno imati mere i znati kad da stanete sa jadikovkama. Ako, jednom kad počnete, ne umete da stanete, zaista ćete odbiti sve od sebe – niko ne želi da se druži s nekim ko samo kuka, kao da je drugima sve fenomenalno u životu. Prijateljima se nipošto nemojte jadati duže od 10-15 minuta; nakon toga slušajte druge ili pređite na neke zabavnije aktivnosti. Ukoliko vam ta količina jadanja nije dovoljna, pokušajte s pisanjem dnevnika – time bar nikoga nećete "udaviti", a izbacićete negativno iz sebe.
Mala količina jadanja ponekad zaista može da pomogne. Pazite samo da ne preterate, da ne biste dosadili i sebi i drugima.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com