Kao što smo (i mi i mnogi drugi) već spominjali, pubertet je doba velikih promena, i fizičkih i psihičkih. To svi znaju. Svi ih, manje ili više nestrpljivo, iščekuju – promene koje će decu s vremenom uvesti u svet odraslih. Onda primetite promene na svojim drugovima; recimo, vaši drugari iz razreda ili iz komšiluka počnu da spominju svoju prvu erekciju. Prvo jedan to spomene, pa još jedan, a onda, manje-više, svi dođu na red. Međutim, vi, ništa. Počinjete da se bojite.
Šta ako sa vama nešto nije u redu? Ako već svi vaši drugovi dobijaju erekciju, a vi ne, da li to onda znači da ste bolesni? Da ste neplodni? Da nikada nećete imati ni intimne odnose, ni decu? Želite nekog da pitate, ali uz svu priču o seksu i o tome da seks ne bi trebalo da bude tabu tema, on to ipak jeste. "Blam" vas je da pitate. Bojite se, ali vas je "blam" da pitate. Eventualno, da vas drugovi ne bi zadirkivali i bockali, slažete da ste i vi, naravno, dobili erekciju, lažete da je stalno imate, da… Sve vreme se bojite da sa vama nešto jako, jako nije u redu.
Da vas umirimo: sve je u redu s vama. Dečaci, baš kao ni devojke, ne ulaze u pubertet svi u istom trenutku; isto kao i kod devojaka, i dečaci mogu ući u pubertet znatno kasnije od svojih prijatelja i vršnjaka. To je u redu i sasvim je normalno. Niste bolesni; to što ćete kasnije ući u pubertet od svojih prijatelja ne znači da ćete imati više problema u intimnim odnosima od njih, niti da će vam biti teže da dobijete decu.
Dok se pitate: "Pa ipak, zašto samo ja još nisam…", upitajte se i sledeće: da li ste apsolutno sigurni da su baš svi vaši drugovi bili iskreni? Da niko od njih nije "ulepšao istinu" kako bi se prikazao kao veći, zreliji, kao neko ko već postaje muškarac? To je nešto u šta teško da možete biti sasvim sigurni, tako da je sasvim moguće da uopšte niste jedini kome se još uvek ništa ne dešava.
Zato, bez brige. Ući ćete i vi u pubertet. Pubertet još nikome nije pobegao, pa neće ni vama. U međuvremenu, "kulirajte". Uživajte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com