Kontrolni, pismeni, testovi, ispiti, sve su to veoma stresna iskustva, i tako je za svakoga. Ipak, neke ljude kontrolni isprepadaju toliko da ih već sam strah ometa da razmišljaju, a nekada im čak i zdravlje bude ugroženo dugotrajnim strahom – korisno je znati kako da do toga ne dođe.
Potpuno je normalno da brinete kako ćete uraditi kontrolni ili neki test, i veoma je malo onih koji su u stanju da pre, u toku testa, kao i dok čekaju na rezultate budu opušteni. Ipak, jedno je biti nervozan i zabrinut, a nešto sasvim drugo ako imate znatno izraženije simptome.
Obratite pažnju na sledeće simptome: teško vam je da zaspite i/ili da se probudite i ustanete, stalno ste umorni, imate teškoća s pamćenjem, imate neke bolove kojima ne znate uzrok, izgubili ste apetit, izgubili ste interesovanje za aktivnosti koje su vas ranije zanimale, osećate veći strah i/ili strepnju nego pre i lakše se iznervirate, srce vam ubrzano radi, boli vas glava, vid vam je zamućen, vrti vam se u glavi. Naravno da ćete potražiti pomoć ako je bilo koji od navedenih simptoma izražen, ali i ako ništa od navedenog nije baš izraženo, ali osećate tri ili više simptoma sa spiska, i to duže nego nekoliko nedelja, obavezno se obratite lekaru radi provere. Stres može dovesti i do ozbiljnijih zdravstvenih problema (povišen pritisak, problemi sa srcem, stomačni problemi, poremećaj funkcije tiroidne žlezde, problemi s kožom – to su samo neke od mogućnosti), čak i dok ste tako mladi, pa je dobra ideja da vam lekar uradi ispitivanja koja smatra potrebnim. Za precizniji opis od ovoga bio bi potreban stručnjak.
Kako se izboriti sa stresom zbog kontrolnih, ispita i slično? Jedan od načina je da pokušate da ih vidite kao nešto pozitivno – kao izazov, prepreku koju treba savladati, "hajde baš da vidim mogu li ovo da uradim". Dobra ideja je i da naučite da prepoznate kada ste pod stresom jer očekujete ispit ili kontrolni – onda kad umete da prepoznate da ste zbog toga pod stresom, možete da odlučite da napravite pauzu u pripremama, ili da proćaskate s nekim ko razume pod kakvim se pritiskom nalazite. Takva pauza ili ćaskanje pomažu da malo bolje sagledate stvari, to jest, da podsetite sebe da se ipak radi samo o jednom testu, ne o kraju sveta.
Trudite se da ne poredite svoje sposobnosti sa sposobnostima svojih prijatelja. Vi se ipak međusobno razlikujete, neko je bolji u ovome, neko u onome, glavno je da kao metod pripreme odaberete ono za šta znate da vam odgovara. Budite svesni da hiperventilacija (plitko, ubrzano disanje) može da izazove napad panike, pa ako osetite da ćete da se uspaničite, obratite pažnju na disanje i pobrinite se da dišete polako i duboko. To će vas ubrzo smiriti.
Izbegavajte nerviranje posle kontrolnog. Ne možete vratiti vreme, ne možete promeniti prošlost pa, samim tim, ni izmeniti odgovore koje ste dali na pitanja, tako da je potpuno beskorisno nervirati se zbog toga. I ne zaboravite: život se nastavlja i posle kontrolnog. Trenutno ste uzrujani, ali će kontrolni doći i proći, i život će se nastaviti svojim tokom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com