Česte su žalbe devojaka na to da momci ne umeju ili neće da kažu "izvini" ili "žao mi je", ali nisu samo momci ti koji nikako ne vole da priznaju grešku. Ima i mnogo takvih devojaka, i zato i nemali broj dečaka veoma ceni kada je devojka u stanju da prizna da je pogrešila, da u nečemu nije bila u pravu.
Da ne bude zabune, ne mislimo na ono foliranje tipa: "Jao, ja sam kreten, ja sam glupača, kako sam samo mogla tako nešto da napravim", kada devojka zapravo želi da je dečko razuveri, da joj kaže da je sve u redu, ona je divna i predivna i tako to. Ne mislimo ni na ono kada devojka iskreno kaže sve navedeno, i onda to u beskraj ponavlja, zbog neke greške ne prestaje da se "ždere" danima, nedeljama, mesecima, godinama… To je prilično naporno i niko to ne želi da sluša.
Mislimo na situacije kad se njih dvoje posvađaju, ona ga zbog nečega optuži, a onda uvidi da je ona pogrešila, a on bio u pravu, i jednostavno prizna da je pogrešila, i mogu da celu stvar ostave iza sebe (nemalom broju momaka neće čak biti bitno da se ona izvini, samo da je u stanju da prizna da nije bila u pravu). Ima devojaka (baš kao i momaka) koje jednostavno odbijaju da uvide da su one te koje su pogrešile, i nastavljaju da teraju svoje; ima i onih koje možda i uvide da nisu bile u pravu, ali neće to da priznaju nego svejedno nastavljaju da teraju svoje. Ne kažemo da su sve takve, daleko od toga, ali ima i takvih. Momci uglavnom vole kad devojka nije takva, kada je u stanju da uvidi svoju grešku i prizna da nije bila u pravu – nikakvo samounižavanje tu nije potrebno, ni beskrajno izvinjavanje, ni bilo šta slično, samo da kaže: "Pogrešila sam, ti si u pravu".
U najvećem broju slučajeva, nakon takve izjave, momci su savršeno voljni da nastave kao da se ništa nije desilo (naravno, to ipak zavisi i od toga oko čega je bio sukob), i da ceo taj incident nikada više ne pomenu. I bude im baš drago što su s takvom caricom od devojke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com