U životu se mogu desiti različite mučne i teške stvari, a jedna od njih, teška i odraslima, a kamoli mlađima, jeste kada je član porodice ozbiljno bolestan. Nije nimalo lako izboriti se s takvom situacijom.
Za početak, neophodno je suočiti se s istinom: član vaše porodice je ozbiljno bolestan. Poricanje i/ili pretvaranje da je to samo foliranje ili nešto neozbiljno neće nikome pomoći, ni vama ni vašoj porodici. Umesto toga, prihvatite to kao činjenicu i zajedno s porodicom utvrdite sledeće: tačan naziv bolesti, simptome, koje su vam terapije na raspolaganju, kakva su predviđanja za budućnost, te koje će od navedenih detalja i u kojoj meri vaša porodica (računajući i vas) deliti s prijateljima i poznanicima.
Jednom kada ste na opisan način razumeli ukupno stanje stvari, vreme je za detalje, to jest, za ono što vi lično možete učiniti. Kao jedno, možete pomoći u svakodnevnoj nezi obolelog zajedno s ostatkom vaše porodice. Kao drugo, raspitajte se o svim mogućim detaljima povezanim s bolešću i terapijom – to je još jedan način da pokažete da vam je stalo, kao i da preuzmete na sebe deo tereta, pa i da aktivno učestvujete u borbi protiv opake boleštine. Tako pružate podršku obolelom, plus i motivišete ostatak porodice da sledi vaš primer. Pominjani detalji o kojima možete da se raspitate su sledeći: tačni datumi zakazanih kontrola i viđenja drugih vrsta s doktorom, odlazaka u bolnicu, odlazaka po lekove, zatim imena doktora, sestara i ostalog osoblja, o kakvoj vrsti prepisanih lekova se radi, na koji način i u kojoj dozi se primenjuju (oralno, injekcijom, kapi…), koji su neželjeni efekti lekova koji se mogu javiti i šta tada treba učiniti, koja je preporučena prateća ili alternativna terapija, čime bi se još moglo olakšati bolesniku.
Pored toga što su mnoge bolesti fizički bolne, one donose i emotivni bol – već zato što je čovek bolestan i ima tegobe. Pokažite razumevanje za to i budite uz obolelog člana porodice kada im je potreban neko za dobar izliv besa (naravno, ne tako da budete povređeni), za smejanje, kada im je potrebno rame za plakanje ili prosto neko da im skrene misli. Uverite obolelog da nije kriv što je bolestan (po potrebi pitajte i doktora da vam to potvrdi, pa da možete da kažete da je i medicinski potvrđeno da bolesnik nije uradio, pomislio ili rekao ništa što bi dovelo do te bolesti), posmatrajte ponašanje obolelog tako da možete pokušati da predupredite emotivne ispade ili prejake napade plača, a korisno je i da budete svesni sopstvenih emocija i da ih ne potiskujete, jer tom članu vaše porodice može biti lakše ako zna da neke frustracije delite s njim ili njom.
Sutra pročitajte šta još možete da učinite kada je neki član vaše porodice teško bolestan – ne samo za njega ili nju već i kako da sebi pomognete u takvoj situaciji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com