Pre ili kasnije, svako se nađe u situaciji kada je neophodan nekakav kompromis. Kompromise niko stvarno ne voli, jer oni znače da nećete dobiti baš ono što ste hteli, ali mogu da budu veoma korisni.
Postoje situacije kada ne možete dobiti ono što želite, jer je to u suprotnosti s nečim što neko drugi želi. Ne može biti ispunjena i vaša želja ili potreba i želja ili potreba te druge osobe (ili i više osoba, kao kada izlazite s društvom, neko hoće ovamo, neko onamo, neko na treće mesto…). Ono što se tada obično radi jeste da se napravi nekakav dogovor.
Taj dogovor može da vas ostavi nezadovoljnim, jer nije bilo po vašem. Međutim, nije loše setiti se da se niste samo vi nečega odrekli, i ona druga osoba se takođe odrekla onoga što želi, i to zato da biste vi dobili bar deo onoga što ste tražili. Niste vi tu na gubitku, oboje ste malo na dobitku, malo na gubitku, a veliki dobitak je i taj što je nekakav dogovor postignut i što možete da nastavite dalje – bez toga biste samo stajali u mestu, raspravljali se ko će da dobije ono što želi, i ni vi ni ta osoba ne biste dobili ništa.
Neki smatraju da u kompromisu mora da bude pola-pola da bi on bio dobar. Ne mora, niti je to uvek izvodljivo. Neko dobije malo više, neko malo manje (naravno, ne treba prihvatati da uvek vi budete ti koji dobijaju manje), a ne može uvek ni da se meri koliko je ko dobio. Bitno je da kompromis na koji pristajete zaista smatrate prihvatljivim, ako ćete kasnije tu osobu da krivite jer vam je nešto uskratila, slabo šta postižete kompromisom (osim pokretanja s mrtve tačke). Nije da zbog kompromisa morate da skačete od sreće jer ste bar nešto uradili, ali ono što dobijate kompromisom mora da bude prihvatljivo za vas, inače ništa ne postižete.
Kompromis malo koga baš obraduje, ali omogućava da se nekako nastavi a da niko ne ispadne nesrećan, kao da se preko njega pregazilo, a nekad bude i bolje od toga. Nije idealno, nije onako kako ste zamislili, ali nije ni tako loše – nekad je i to dovoljno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com