Desi se, nekad, da nešto „zabrljate“, prekršite pravila, uradite nešto što vaši roditelji ne odobravaju, i oni izgube poverenje u vas. Jednom izgubljeno poverenje teško je vratiti, i to uopšte ne ide brzo – a vama se može činiti da ćete „poludeti“ dok se to desi.
Zbog nečega ste izgubili poverenje svojih roditelja i kažnjeni ste. Od tada je prošlo neko vreme, čini vam se daleko predugačko, trpeli ste zabrane, ali polako postajete sve nervozniji, jer vam sada roditelji ne dopuštaju praktično ništa. Nema izlazaka, ne puštaju vas ni da prespavate kod drugarice iako će njeni roditelji biti tu sve vreme; ništa vam više ne dopuštaju, poludećete! A trudili ste se, stvarno ste se trudili, da se ponašate kako treba, radili ste sve što su roditelji tražili od vas, učinili ste sve što vam je palo na pamet da bi moglo da ih odobrovolji, i više ne znate šta ćete. Kad će već jednom da ih prođe ljutnja?
Ovakva situacija je prilično nezgodna. Još je nezgodnije to što nemate kontrolu nad stvarima. Vraćanje izgubljenog poverenja traje, zbog čega god da ste ga izgubili, i ne dešava se pod uslovima koje određujete vi, niti u vremenu koje odgovara vama. Celog vašeg života se gradilo poverenje između vas i vaših roditelja, i ako ste to poverenje izgubili, moraćete da uložite puno vremena i truda da ga vratite – i neće biti gotovo onda kad vi pitate: „Da li je već jednom gotovo?!“, već onda kada i ako vaši roditelji odluče da mogu ponovo da vam veruju. Po svoj prilici će vam pre ili kasnije opet verovati, ali na njima je da odluče kada će se to desiti, a na vama da budete strpljivi, radite ono što vam kažu i čekate.
Šta se to desilo pa ste izgubili njihovo poverenje? To je veoma bitno. Da li ste prekršili neko pravilo? Slagali ih? Namerno nekog povredili ili namerno povredili sebe? Da li ste nešto ukrali, ili počinili neko krivično delo („svi su to radili“ nije nikakvo opravdanje za činjenje krivičnog dela)? Jeste li učinili nešto za šta ste znali da će ih razočarati ili izblamirati? Da vaše dete uradi nešto te vrste, da li biste se vi naljutili? Ako je odgovor na bilo koje pitanje potvrdan, vaši roditelji su potpuno u pravu što se ljute na vas, i ono što bi trebalo da učinite jeste da ćutite i trpite kaznu, činite sve u svojoj moći da dokažete da vam je žao, da ste svesni da ste pogrešili, i da grešku nećete ponoviti jednom kada vam ponovo budu verovali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com