Izgubiti poverenje svojih roditelja je ozbiljna stvar – učinili ste nešto što ih je jako povredilo, i sada više jednostavno nisu u stanju da vam veruju. To nešto najčešće bude prilično krupno, jer se poverenje mame i tate, koji vas vole najviše na svetu, ne gubi baš tako lako.
Uopšte se ne radi o tome, nego ste čvrsto ubeđeni da su vaši roditelji preterali? Niste vi prekršili nikakve zabrane, nego se u nečemu krupnom ne slažete s roditeljima (recimo, smatrate da ste dovoljno stari i dovoljno zreli da se upustite u seksualne odnose, ili ne želite da vam toliko zadiru u privatnost, ne slažete se s tim šta oni misle da bi trebalo da studirate jer vas fakultet koji oni žele da upišete ne zanima ili i ne želite da idete na fakultet), i smatrate da vam oni naređuju nešto što ne bi smeli da vam naređuju, da vas teraju da živite život kakav ne želite?
Budite iskreni: bežanje s časova, iskradanje iz kuće da biste se krišom videli s dečkom ili devojkom ili krađa po samoposlugama ne spadaju u „življenje života kakav želite da živite“; insistiranje na životu kakav vi želite bilo bi, recimo, ponavljanje da ne nameravate da upišete medicinu (koja vas ne zanima) nego književnost. Ako ste „izgubili njihovo poverenje“ tako što ste prestali da pričate o tome i jednostavno krenuli da se pripremate za prijemni iz književnosti, možda nije loša ideja da ponovo počnete da im ponavljate da je to ono čime želite da se bavite – to vam neće nužno vratiti poverenje roditelja, možda nećete dobiti ni njihovo razumevanje, ali biste mogli da se osetite malčice bolje prosto jer naglas izražavate svoja osećanja i tako izbacujete iz sebe nakupljenu frustriranost.
Ipak je greška bila vaša, učinili ste nešto loše i izgubili njihovo poverenje, a sada želite da ga vratite? Onda da se vratimo na priču o vraćanju izgubljenog poverenja. Kada se izgubi poverenje u nekoga, osete se jake emocije – ljutnja, razočarenje, frustracija, povređenost. To je ono što osećaju vaši roditelji, plus osećaju da ih ne poštujete, da ih uzimate zdravo za gotovo i iskorišćavate. Ipak su oni ti koji vas izdržavaju i brinu se o vama, i osećaju da imaju pravo da očekuju da poštujete pravila koja su oni postavili, a ako zbog nečega ne želite da se pridržavate tih pravila, treba da s njima razgovarate o tome, kažete im kako se osećate i zbog čega, ne da im nešto radite iza leđa. Ono što skoro svi roditelji smatraju apsolutno neprihvatljivim jeste to da im njihovo sopstveno dete jedno kaže, a onda uradi nešto sasvim drugo. Razočaranje je mnogo manje ako im otvoreno kažete da se ne slažete s njima nego ako im nešto radite iza leđa, a razočarenje je jedna od glavnih stvari kod izgubljenog poverenja.
Sutra pročitajte šta tačno da uradite kako biste vratili njihovo poverenje i šta ako ne ide pa ne ide.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com