Svi vole da misle, ukoliko su im roditelji zajedno, da će zajedno i ostati, da će nastaviti da žive u stabilnoj porodici. I možda i ostanu zajedno – vaši roditelji, ali ne i roditelji vašeg druga ili drugarice. Ako se razvode roditelji vašeg prijatelja ili prijateljice, ne treba ih ostaviti da se sami bore s tim (prijatelji, ne njihovi roditelji).
Ovo može biti znatno lakše reći nego učiniti, jer vam drug ili drugarica neće uvek reći da im se roditelji razvode. Naprotiv. Mnogi se osećaju, na neki neodređen način, krivi zbog razvoda roditelja (nešto u stilu „da sam ja dobar/dobra, ovo se ne bi dešavalo“) i sramota ih je zbog toga, pa samo ćute i povlače se u sebe. Ipak, možete primetiti da nešto nije u redu, naročito ako su pre toga bili veseli, a onda se odjednom snuždili i povukli u sebe, i možete pokušati da saznate šta se dešava.
Naravno, ne treba im silom čupati reči iz usta – ima ko se na sopstveni način, sam, izbori s takvom situacijom. Ipak, možete ih kratko vreme zapitkivati u čemu je problem, i ako vam ne kažu, staviti im do znanja da ste tu ako im je potrebna vaša pomoć i pitati postoji li nešto što možete da učinite za njih. Ako i dalje neće da pričaju, a ne izgledaju kao da imaju zdravstvenih problema koji se pogoršavaju, pustite ih; a ako vam se povere i kažu vam da im se roditelji razvode, evo šta možete da učinite za njih.
Prva stvar je da ih uverite da oni nisu krivi za razvod svojih roditelja, ukoliko osećaju krivicu. Dete ne može da bude krivo za razvod roditelja – roditelji imaju problem u međusobnim odnosima koji ne mogu da reše, dete nema veze s tim. Kad vam prijatelji pričaju o svojim roditeljima, nipošto nemojte da stanete na stranu jednog od roditelja, čak ni ako prijatelj/prijateljica to radi, jer se oni kasnije mogu, a verovatno i hoće, pomiriti s tim roditeljem, a onda im ostaje u glavi da ste ružno govorili o njihovoj mami ili o njihovom tati.
Ako možete, nagovorite ih da pričaju o svojim osećanjima (naročito ako se radi o prijateljici – momcima bi verovatnije više prijala neka akcija) – može da potraje dok se razvod roditelja ne „odboluje“, a tokom tog perioda javljaju se različita osećanja – tuga, bes, krivica, strah… Dobro je i pokušati da oraspoložite prijatelje nekom akcijom, nečim što i inače vole da rade.
Ono što bi takođe moglo da im prija jeste da ih na neko vreme pozovete kod sebe kući, bilo to na nekoliko dana ili na nekoliko sati dnevno – sasvim je moguće da je u njihovoj sopstvenoj kući totalni haos i da bi voleli da pobegnu od toga.
Ipak, uz svu pomoć koju želite da im pružite, nemojte se previše uplitati. Ukoliko, na primer, zbog stresa kroz koji prolaze imaju problema s nastavnicima ili drugim đacima u školi, nije na vama da na sva usta širite priču o razvodu njihovih roditelja i molite druge za razumevanje, jer se tu radi o njihovom privatnom životu i o njemu imaju pravo da pričaju samo oni sami, i to ukoliko žele.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com