Kako štedeti?

Svi se mi, u izvesnim trenucima, bolje ili slabije snalazimo s novcem. Kako da i ti postaneš „finansijski mag“ i da imaš uvek novac za sve one stvari koje su ti zaista potrebne?

Ne bacaj novac na različite grlickalice koje kupuješ čak i onda kada nemaš osećaj gladi, već ih kupuješ tek onako – reda radi. 20 dinara dnevno je oko 600 dinara mesečno, odnosno oko 7200 dinara godišnje. Zamisli da sav taj novac imaš u svom džepu?! Odlaži negde taj novac koji bi otišao na grickalice. Korist je dvostruka: unosiš manje nezdrave hrane i uštedećeš popriličnu svotu novca.

Pre nego što kupiš bilo šta, zapitaj se da li ti je to nešto zaista i potrebno. Na primer, odličan način za izmamljivanje para, koje su najčešće bačene, jeste TV Shop ili neki od onih „bezbednih“ (i skupih, takođe) proizvoda za lepotu. Dva put razmisli, pa onda plaćaj. Novac koji ti je u rukama je mukotrpno zarađivan, treba da budeš dostojan/a njegovog posedovanja i trošenja.

Probaj da sam/a zaradiš. U našoj zemlji postoji jedna veoma loša tradicija po kojoj roditelji treba da izdržavaju svoj potomke do tridesete godine, pa i kasnije, sve dok „dete vredno studira“. Ne daj da ta „srećna“ tradicija dopre i do tvoje porodice. Moguće je zaraditi, čak iako si tinejdžer. Za zaradu para kucanjem diplomskih i ostalih radova za učenike nije potrebno neko veliko umeće i znanje, a nagrada za trud uopšte nije loša. Možeš pomagati starijim ljudima kojima je potrebna pomoć. Ili možeš da radiš u lokalnoj prodavnici preko raspusta. A možeš i da porazmisliš o svojim talentima i interesovanjima i da pokušaš da ih iskoristiš na najbolji način i da uz njih zaradiš.

Ima različitih načina za zaradu novca. Verovatno nećeš postati novi Bil Gejts, ali ćeš bar imati dovoljno para za neke svoje potrebe što će dovesti do prekida konstantnog moljakanja roditelja za svaku sitnicu. Kao dodatna korist tu je i – roditeljsko poštovanje. Ako se s pažnjom odnosiš prema novcu i razumeš koliko im je teško da dođu do njega ili i sam/a radiš na tome da do njega nekako dođeš, i oni će imati u svojoj glavi tvoju sliku kao sliku bolje osobe, odgovornije i vrednije. Tada će ti zaista i poverovati kada im kažeš da imaš plan kako da popraviš lošu ocenu iz matematike „bez posledica“ i da ne moraju da paniče, a i biće spremni da ti produže vreme za izlazak, jer znaju da imaš osećaj odgovornosti. Iskoristi svoje sposobnosti i učini sve što možeš u pravcu makar delimičnog finansijskog osamostaljivanja i videćeš šta znači biti čovek i boriti se „za svoje parče hleba“, a to je veoma bitna lekcija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com