Svakome je nekad potrebna pomoć, i tražiti je onda kada stvarno više ne znate kako da izađete na kraj s problemom nije nikakva sramota. Problem je što mnogi koji nisu navikli da traže pomoć nemaju nikakvu ideju kako da to učine.
Za početak, potrebno je da nađete osobu kojoj možete verovati, a koja uz to može nešto da učini povodom vašeg problema. Vaši prijatelji su super, ali u nekim situacijama će biti podjednako bespomoćni kao i vi, uz svu dobru volju i želju da vas podrže. Zato je za veće probleme najbolje obratiti se nekoj odrasloj osobi – roditeljima, baki ili deki, nastavnicima, odraslim rođacima, roditeljima vaših prijatelja… I ne plašite se da se pred njima rasplačete, vičete ili pokažete koliko su vas osećanja ponela, ako im od starta kažete da imate problem i da tražite njihovu pomoć, razumeće da ste pod velikim emotivnim pritiskom i neće vam zameriti.
Budite iskreni i priznajte šta vam je na umu i o čemu ste razmišljali. Ako ste razmišljali o tome da povredite nekog ili sebe, ili da se ubijete, priznajte to, i jasno recite da ste o tome stvarno razmišljali, da „ubiću se“ nije samo fraza kako bi sve dramatično zvučalo.
Veoma je bitno i da budete jasni, da osobi kojoj se obraćate objasnite da je situacija krajnje ozbiljna i da vam je pomoć zaista potrebna. Budite detaljni u objašnjavanju i iznesite sve podatke koje smatrate bitnim, sve razloge i/ili događaje koji su doveli do toga da budete u situaciji u kojoj ste i da se osećate tako kako se osećate. Ne stidite se da priznate ni one detalje za koje znate da ste sami krivi za njih – niko nije savršen ni bezgrešan. Ako vas neko maltretira, ne stidite se da to priznate, niste „sami to tražili“ niti ste krivi za to.
Jasno kažite da u ovoj situaciji niste u stanju da sami držite stvari pod kontrolom i da vam je potrebna pomoć, i dopustite osobi kojoj se za pomoć obraćate da preduzme sve moguće razumne korake za rešavanje problema. Nemojte nikoga terati da se zaklinje da će čuvati tajnu, jer nekada nije moguće da se ništa ne kaže, a da se problem reši.
Nemojte se stideti da tražite pomoć i nemojte se stideti jednom kada se nekome obratite – to što ste u stanju da priznate da vam je neophodna pomoć sa strane je znak snage, ne slabosti. Ostanite jaki!
Još nešto: ako razmišljate o tome da povredite sebe ili druge, pomoć morate tražiti odmah. Ne dopustite da vas strah zaustavi u traženju pomoći i ignorišite taj glasić koji vam govori da se samo sklonite, proći će to, rešićete vi to sami… Svakako da treba i sami da pokušate da rešite problem, ali ako ne ide, tražite pomoć. U vašoj porodici, kao i u širem okruženju, postoje ljudi koji vas vole i stalo im je do vas i do toga da vam bude dobro – dopustite im da vam to i pokažu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com