Veliki je broj onih koji vole da pevaju, makar i nemali sluha. To je sasvim u redu, kaže se da ko peva, zlo ne misli, samo što bi ipak trebalo izbegavati predugo i preglasno pevanje koje vaša okolina ne želi da sluša.
Da ne bude zabune, naravno da u pevanju kao takvom nema ničeg lošeg. Bilo da neko peva pod tušem kad je sam u sobi, pevuši za sebe na ulici, peva zajedno s ostatkom ekipe tokom ranih jutarnjih sati na nekoj žurci, to je sve u redu i super, bez obzira na to koliko sluha imali. Ne umete nijedan ton da "ubodete" kako treba? Nema veze, pevanje je i dalje zabavno, a ne možemo svi ni da imamo sluha.
Međutim, dešava se da neko uopšte nema sluha – što samo po sebi ne bi bila nikakva smetnja – a baš želi da naglas peva pred društvom i uopšte ne želi da odustane. Zapne da se dokaže kao buduća muzička zvezda, i ne prestaje s tim, bez obzira na to što mu/joj pevanje najviše liči na dernjavu mačke kojoj je neko stao na rep, osim što mnogo duže traje. Tu je već teško reći: "Ko peva, zlo ne misli", jer se tu ne radi samo o pevanju već i o nametanju.
Naravno, moguće je i da neko ko ima sluha i ume dobro da peva "smori" društvo kome u tom trenutku nije do slušanja, samo što se to znatno ređe desi; kad neko zaista dobro peva, okupljenom društvu vrlo često jeste do slušanja – hej, možda je taj neko pomalo davež, al’ baš dobro peva! S druge strane, kad neko nema sluha, njegovo ili njeno pevanje zaista brzo dosadi. U redu, prijatelj vam je ili prijateljica, trpećete to neko vreme, trpe i oni vaše "bubice", ali svačije strpljenje ima svoje granice.
Zato, molimo vas, bez nametanja svojih "pevačkih dometa" onima koji ne žele to da slušaju (u principu, poželjno je ništa nikome ne nametati). Ukoliko imate veliku ljubav prema pevanju, a vaše društvo baš i ne pokazuje entuzijazam za slušanje, odaberite neke druge prilike da ispoljite svoju ljubav, one u kojima nikome ništa nećete nametati. Na kraju krajeva, ni vi ne volite kad vama neko nešto nameće, zar ne?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com