Da, to su oni momci obrijanih glava koje često srećemo na ulicama. Pogledi su im hladni, ili se bar oni trude da im pogledi tako izgledaju. Klincima sa strane često deluju cool jer izgledaju snažno i buntovnički. Tako se i mnoge mlađe generacije uključuju u njihove redove i postaju deo subkulture, trenda ili pogrešnih ciljeva – odlučite sami.
Viđamo ih svakodnevno, slušamo o njima na medijima, ali ipak – činjenica je da o njima ne znamo gotovo ništa.
Pokret je nastao sredinom šezdesetih godina među belom radničkom klasom u Engleskoj. Radnici su brijali glave iz čisto bezbedonosnih razloga. Radili su na mašinama i svaki pogrešan kontakt mogao je da bude koban, moglo se desiti da im kosu uvuku mašine. Trend ovakvog izgleda i ponašanja se sve više širi.
Međutim, oni kažu da nisu deo trenda ili neke mode. Sebe nazivaju subkulturom. Ovaj „beli radnički pokret“ je postao opasniji kada su na britanska ostrva počeli da se doseljavaju emigranti, koji su za njih, prema njihovim rečima, predstavljali „opasnost“?!
Kažu da ne veruju u Boga. Sebe nazivaju vojnicima četvrtog Rajha. Imaju obrijanu glavu, ili veoma kratku kosu, omiljene čizme su im Dr. Marten“s ili Combat. Nose tregere, pilotske jakne, Fred Perry“s farmerice sa podvijenim nogavicama. Ono što kod nas još uvek nije rasprostranjeno jesu Skinbyrds, tj. žene u ovom pokretu. One imaju posebnu resastu frizuru koja se zove „Chelsea cut“.
Muzika povezana sa pokretom se zove Oi! i, ako ništa drugo, sigurno ste videli mnoge ovakve potpise po zgradama, zidovima… Potiče od načina na koji su se gore pomenuti engleski radnici pozdravljali (Oi! je nešto kao „zdravo“), a danas označava tip muzike koju skinhedsi slušaju.
I na kraju – za šta se bore? Cilj im je, baš kao i nacistima, očuvanje „superiorne bele rase“ što u svetu naročito uključuje borbu protiv Jevreja. A da li su kod nas skinhedsi većinom gomila agresivnih klinaca koji nisu uspeli da pronađu sebe na pravi način, ili neka takozvana „vojska“? Bilo kako bilo, u oba slučaja su opasni, za šta, na žalost, i imamo dokaze u poslednjih par godina. Stoga bi poruka ovog teksta bila ista i za roditelje i za decu – jedna od najvažnijih životnih lekcija jeste ta da naučimo da volimo i poštujemo i druge ljude baš kao i sebe, jer je to jedini način da opstanemo. Jedno zlo donosi drugo, a na nama je da odlučimo da li ćemo biti deo toga ili ne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com