Pisali smo već o onima koji beže sa časova, kao i o tome koji su sve razlozi za bežanje sa časa. Ipak, nije dovoljno samo hteti pobeći i imati razlog za bežanje – treba smisliti i kuda otići, a da vas ne uhvate. Razume se, to pod pretpostavkom da bežite sa jednog nezgodnog časa, ili da „preskačete“ jedan čas zbog nekog važnog razloga, a ne da pravite poludnevnu ekskurziju po gradu, sa sve razgledanjem znamenitosti (izloga i unutrašnjosti prodavnica), posetama lokalnim čuvenim mestima (birtijama) i konsumiranjem domorodačke hrane (burek, hamburger, hotdog), kao i one egzotične (recimo, kineske).
Školsko dvorište: za ovu lokaciju češće se opredeljuju dečaci koji bi želeli da igraju basket ili fudbal; devojke će odabrati školsko dvorište ako u njemu ima zgodnih dečaka za posmatranje. Sportske aktivnosti su, razume se, preporučljive, ali školsko dvorište nije baš najbezbednije mesto za bežanje, jer se lako može desiti da tuda prođe neki nastavnik pa da vas priupita za zdravlje junačko i koji čas vi sada imate.
Školski hodnik: to je relativno bezbedno mesto jer, mada i tuda prolaze nastavnici, to se retko dešava u toku časova, plus su hodnici prostrani i dobro osvetljeni, tako da ih možete videti na vreme. Upamtite samo da su hodnici veoma akustični, tako da je preporučljivo biti tih – ako viknete ili vam baš tada „dune“ da zapevate svoju omiljenu pesmu, čuće vas u svim kabinetima. Dodatna pogodnost školskog hodnika je to što u svakoj školi postoji neki zavučeni hodnik kojim se skoro nikad ne prolazi, neko tiho i mirno mesto gde možete sačekati da se završi čas na kome se elegantno niste pojavili, bez straha od toga da ćete biti uhvaćeni.
Ugostiteljski objekti, popularno zvani rupe, ćumezi, birtije i slično: nekad nije bilo tako, ali danas ih ima u blizini skoro svake škole. Potpuno su bezbedni od nastavničkih patrola (osim ako ste baš malerozni), samo treba da pazite na vreme da ne zakasnite na sledeći čas. Tu možete uživati uz kafu, čajeve i sokove, nekad i uz dobru muziku (samo, oprez: u kafićima sa stvarno dobrom muzikom cene su visoke!). Loša strana kafića je dimna zavesa – od dima cigareta može biti problematično disati (neki od kafića imaju nadimak „rak pluća“).
To su bile glavne lokacije za bežanje sa časova. Postoje i one egzotičnije, kao što su razni plakari, krošnje drveća, domarova šupa, ali one nisu preporučljive – nesigurne su, plus je stvarno veliki „blam“ ako vas tamo uhvate (zamislite samo da pred celim razredom morate da silazite s drveta). Još jednom: niste nikakav „razbojnik“, „propalitet“ ni „kriminalac“ ako ponekad pobegnete sa časa – ali, ne preterujte! Pre ili kasnije ćete ipak morati da nadoknadite propušteno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com