O, ne, škola tek što je počela, a mi vas već gnjavimo školskim štivom! Opustite se; ovaj tekst služi samo tome da se malo zabavite i da ponešto otkrijete o sebi. O čemu se radi? Naš mozak je podeljen na dve hemisfere u kojima se nalaze određeni centri. Vaše ponašanje i vaša ličnost zavisiće od toga koja hemisfera vam je jača, to jest, koji centri su vam razvijeniji.
U desnoj hemisferi nalaze se centri za učenje, orijentaciju i prepoznavanje lica. U levoj hemisferi – za rešavanje logičkih operacija i komunikaciju. Da li to znači da, ako vam je leva hemisfera jača, niste sposobni za učenje? Nipošto – to što je jedna hemisfera jača ne znači da ona druga ne funkcioniše uopšte. Samo ćete biti bolji u nekim stvarima nego u nekim drugim (za razliku od, recimo, vaše najbolje prijateljice koja vam može biti sušta suprotnost).
Sve je to lepo i krasno, ali kako znati koja hemisfera vam je jača? Nije teško: spremili smo vam neke osobine koje se odnose na one kojima je leva hemisfera jača, kao i neke koje se odnose na one kojima je desna hemisfera jača. Samo pogledajte u koliko se ovih osobina prepoznajete (da li ih ima više među onima za levu ili za desnu hemisferu) i znaćete koji su vam centri razvijeniji – ili ste, možda, među onim retkim osobama kojima su obe hemisfere podjednako razvijene.
Oni kojima je leva hemisfera jača često izražavaju svoje ideje rečima, uspešno rešavaju zagonetke i slagalice, veoma su tačni, dobri su u otkrivanju razloga ponašanja drugih ljudi. Takođe, oni se dobro kontrolišu, razmišljaju optički, imaju organizovan život i dobro planiraju. Realni su i zaključuju na osnovu činjenica.
Osobe kojima je desna hemisfera dominantna teško pronalaze reči da opišu svoja osećanja, loše su u rešavanju zagonetki, retko bilo gde stignu na vreme, osećaju ono što osećaju drugi, ali imaju problem da razumeju njihove motive. Pored toga, razmišljaju u slikama, lako izgube kontrolu nad sobom (prasnu, rasplaču se, nasmeju se onda kad baš i ne bi trebalo…), stvari i život su im večito u neredu i ništa ne planiraju. Više su sanjalice nego realisti, i zaključuju u trenutku (po principu „eureka!“).
Da ne bude zabune: to što je nekom dominantna, recimo, desna hemisfera ne znači da je nesposoban da se kontroliše (i da mu, shodno tome, treba tolerisati svaki ispad), već samo da mu je teže da se kontroliše nego nekom drugom. Ili, ako je nekom leva hemisfera dominantna, to ne znači da je u pitanju hladna osoba nesposobna da oseti bilo šta – samo će se ponašati odmerenije i racionalnije. Kao što smo rekli, svima nam rade obe hemisfere, samo je uobičajeno da jedna bude nešto jača od druge.
Sad, ako hoćete da se „pravite pametni“, možete onom pomalo uštogljenom štreberu da kažete (prijateljski, naravno): „Pusti malo i tu desnu hemisferu da radi nešto, šta si se ukočio tako!“ Samo ne savetujemo da se, nakon svađe sa nastavnikom (toplo preporučujemo da takvo ponašanje izbegavate), pravdate time što vam je desna hemisfera nešto mnogo aktivna u poslednje vreme – nije verovatno da će upaliti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com