Na svakoga od nas se neko nekad naljuti, ređe ili češće. Nekada su razlozi za ljutnju opravdani, a nekada baš i ne – recimo, kad je neko ljut na vas jer niste postupili onako kako je ta osoba htela. Kad je izvodljivo, ignorišite takvu ljutnju.
Da ne bude zabune, ne mislimo na situacije kada ste, ne postupivši onako kako neko hoće, nekog povredili – ako se, recimo, devojka naljutila na vas jer ste je udarili, nije se naljutila jer niste bili nežni kao što je želela, već zato što ste je povredili, i ima puno pravo da se naljuti zbog toga. Takođe, ako ne postupite onako kako roditelji traže, na primer, ne izbacite đubre kad vas majka za to zamoli, naravno da će se ona naljutiti – treba da slušate roditelje, kao i da doprinosite higijeni stana u kome i sami živite, niste mala beba pa da ne možete da pomognete.
Međutim, ima i drugačijih situacija. Recimo, neko od vaših prijatelja bi hteo da izađete tamo-i-tamo, a vi se ne osećate dobro ili morate da učite, i zato odbijete, a oni se onda naljute na vas – to već možete da "iskulirate" i da se ne obazirete preterano na tu ljutnju. Ili, neka vaša starija rođaka je videla negde da može po povoljnoj ceni da se upiše kurs nekog jezika, smatra da bi vam to bilo korisno, veselo o tome obavesti vaše roditelje, i onda se naljuti kad vi odbijete da idete na taj kurs (već imate previše obaveza ili vas jednostavno ne zanima). I tada je najjednostavnije da tu ljutnju ignorišete; pravite se kao da se ništa nije desilo.
Ne kažemo da treba biti sebičan i samoživ. Daleko od toga. Ne treba povređivati druge, treba pomagati, treba slušati roditelje. Ipak, niste dužni da nešto uradite samo zato što je nekom palo na pamet da bi to moglo da bude korisno za vas, ili samo što se nekom tako prohtelo. Imaju oni pravo na svoje mišljenje i na svoje želje, ali imate to pravo i vi, i vaše mišljenje i vaše želje ne moraju se poklapati sa tuđim – a radi se o vašem vremenu i o vašem životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com