Ona je lepa. Poseduje enormnu količinu sreće. Svoje vreme najradije provodi na egzotičnim lokacijama sređujući loše momke uz pomoć snažnih karate udaraca, modernog oružja i nezaobilaznog prijatelja čije ime je Willie Garvin. Ona nije samo jedna od bezbroj dežurnih lepotica sa kratkom suknjom. Ona je… ko drugi do – Modesty Blaise.
Za njen nastanak možemo da zahvalimo Peter O“Donnell-u. Prve dve epizode bile su objavljene u Evening Standard-u 1963. godine. Sama Modesty je rođena uoči drugog svetskog rata. Čovek koji ju je stvorio, Peter O“Donnell, je više puta razmišljao o tome kako da precizno osmisli njeno poreklo, koje još uvek ostaje pokriveno velom tajni. Ona je odgajana bez roditelja i doživela je amneziju u šestoj godini. Na početku, Peter O“Donnell je smatrao da je bilo logično da Modesty bude izbeglica sa Balkana. Međutim, tridesetak godina kasnije je rešio da razradi priču o njenim korenima. Napisao je jedan mogući scenario, koji sam još uvek nije potvrdio, tako da još uvek imamo šanse da tvrdimo kako je Modesty naša 🙂
Prema tom drugom scenariju, devojčica je, kao što smo već rekli, doživela amneziju prilikom otimanja roditelja i provela detinjstvo čuvajući koze negde između Turske i Sirije. Kada je napunila 12 godina, shvata da će je uskoro smatrati ženom, a to je u muslimanskom društvu podrazumevalo stalno skrivanje i nošenje vela. Baš zbog toga, odlazi u kamp za nestale osobe i nalazi svog novog staratelja, profesora iz Budimpešte po imenu Lob. Sele se iz tih područja i Modesty počinje da se obrazuje. Lob je bio veoma obrazovan, govorio je 4 jezika i insistirao da svakog dana govore na drugom jeziku. Inače, Lob je bio taj koji joj je dao ime Modesty, a prezime Blaise je dala sama sebi po čarobnjaku Merlin-u (iz bajke o Kralju Arturu) koga su takođe zvali „Blaise“.
Upoznavanje i život sa ovim profesorom su učinili Modesty saosećajnom osobom, što je bilo izuzetno važno. Posle njegove smrti, Modesty postaje deo jedne bande. Nije bila običan kriminalac, bila je moralna i imala je stila. Kasnije je osnovala svoju organizaciju, ljubiteljima stripa dobro poznati The Network. Ostatak je, manje-više, istorija.
Njen večiti partner je Willie Garvin. Ona je u njemu videla nešto posebno, nešto što ga je izdvojilo od ostalih. Za njega, ona je bila idol, nešto što treba štititi i nešto za šta se treba moliti. Za nju, Willie Garvin je postao pravi prijatelj, nešto što ranije nije mogla ni da zamisli, on je bio osoba sa kojom je gotovo delila jedan isti um. U našem svetu termin „srodne duše“ odnosi se na muškarca i ženu koji se vole. Međutim, Willie i Modesty su zaista bili srodne duše, bili su jedan um, i ponekad, u borbama, jedno telo, ali nikada nisu bili ljubavnici, i možda je to upravo ona prava i jedina istinska ljubav; bila je oslobođena ljubomore koje potiče iz nesigurnosti ljubavnika. Jednostavno su prihvatali jedno drugo. Zajedno su bili perfekcija, dva parčeta slagalice koja se savršeno uklapaju, svako od njih nosi različitost, ali čine kompletnu sliku tek kada se povežu. I to je upravo ono što legendu o Modesty Blaise čini posebnom i drugačijom od onih na koje smo navikli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com