Čitanjem određene literature i gledanjem nekih serija i filmova stiče se nekakva slika o idealnoj ljubavi – slika koja ume da bude i te kako pogrešna. Recimo, tu je ideja da će istinski zaljubljen dečak ili muškarac voljenoj osobi stalno ponavljati da je voli.
Koliko je to blizu istine? Ne baš. Pravi, živi dečko ne liči baš mnogo na princa na belom konju (mada ne liči ni na konja, ma šta zlobnici tvrdili). Poneki dečko će vam često govoriti da vas voli – ima takvih dečaka – ali većina neće. A to što ne guguću svaki čas uopšte ne znači da ne osećaju ništa prema vama niti da ta ljubav nije „ono pravo“ (šta god to bilo).
Mnogi momci se osećaju nelagodno kada treba da verbalizuju svoje emocije. Jednim delom zbog toga što većina dečaka bude naučena da nije muški pokazivati nežna osećanja, a drugim delom zbog toga što je u prirodi dečaka više da konkretno delaju nego da pričaju. Problem je što takvo ponašanje dečaka može da dovede do toga da se vi osećate zbunjeno i nesigurno, da ne znate da li vas on stvarno voli.
Ovaj problem nije naročito teško rešiti. Možete svom dečku reći da bi vam jako značilo kada bi vam on ponekad rekao da vas voli, onako, bez nekog posebnog povoda. A možete i da pažljivo posmatrate kako se vaš dečko ponaša prema vama. Kako vas gleda kad ste sami? Kako vas dodiruje? Šta sve radi za vas, kako vam sve pomaže? Da li nosi vašu sličicu sa sobom, da li s vama puno priča preko telefona iako mu inače telefon služi samo za ultrakratke dogovore? Sve to može da vam, bez ikakvog dodatnog teksta i srceparajućih ljubavnih izjava, pokaže da vas zaista voli.
Još nešto: ovo posmatranje može vam mnogo bolje pokazati šta on zaista oseća prema vama nego reči. Na kraju krajeva, moguće je stalno ponavljati „volim te“, a ne osećati ama baš ništa – malo je teže konstantno folirati konkretnim akcijama i postupcima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com