Da li 24-godišnjaci mogu da se kvalifikuju kao tinejdžeri? Kako je preneo londonski“ Gardijan“, mogu, prema mišljenju australijskih naučnika koji su to objavili ove sedmice na osnovu rezultata istraživanja u Kraljevskoj dečijoj bolnici u Londonu.
Oni su na osnovu dobijenih rezultata, tradicionalni period adolescencije, koja se definiše od 10. do 19. godine, produžili do 24. godine. Mladi do 24. godine će se u buduće zvati tinejdžeri, iako u reči koja označava njihov uzrast nema reči „tin“ (teen).
Ideja da se adolescencija produži nije u nauci nova, jer prošle godine je naučni časopis „Razvoj dece“ utvrdio da su savremeni tinejdžeri mnogo manje uključeni u poslove koji bi se mogli smatrati da ih određuju kao zrele osobe, nego generacije od pre dvadeset godina.
Časopis, koji je analizirao podatke dobijene ispitivanjem oko osam miliona mladih od 13 do 19 godina u periodu od 1976. do 2016. čiji je bio cilj da se sazna šta rade kada nisu u školi, ustanovio je da su tek posle 20. godine počeli da uče da voze, radili sitne poslove (čišćenje, uređenje bašte, zalivanje cveće…), pa čak išli na prve sastanke s pripadnicima drugog pola.
Na primer: danas jedan od četiri srednjoškolaca nema vozačku dozvolu kada završi srednju školu, dok su njihovi vršnjaci od pre 20 godina uveliko vozili u poslednjem razredu srednje škole.
Na radost roditelja, mladi danas imaju i manje i kasnije seksa nego generacija X. Isti je slučaj i sa izlaskom u večernji provod jer se danas 13-godišnjaci ponašaju kao nekada 18-godišnjaci i koji su zaista mogli da se smatraju već odraslim osobama. Da li aktuelne maturante možemo da smatramo da su spremni da sami žive, psiholozi odgovaraju sa „ne“.
Nekoliko studija se bavi pitanjem zašto danas mladi kasnije postaju zrele osobe i većina je kao glavi uzrok našla da su za to krive recesija i loše stanje u privredi, jer sve manje studenata završava studije a da nemaju dugove koje treba vratiti i zato radije žive kod roditelja nego da se odluče da obezbede sopstveni stan. Ravnopravnost među polovima je odložila vreme stupanja u brak, a onda i rađanja dece.
Svi istraživači se slažu da je odlaganje odrastanja posledica i savremenih smart telefona, jer sada 75 odsto tinejdžera ima smart telefone, i to iz svih društvenih slojeva.
Mobilni telefoni su naveli i one mlađe od 10 godina i starije od 18 da najviše vremena provode s tom spravom, i to im je narušilo društveni život izvan roditeljske kuće.
Zašto da se nađu u nekom kafiću ili parku kada se mogu družiti s devojkom putem telefona? Zašto da voziš kada telefonom možeš da pozoveš jeftini Uber? Zašto da imaš seks kada ga možeš gledati na Ju tjubu (aktuelni tinejdžeri mnogo više gledaju porno filmove kod kuće nego da kupuju porno časopise).
Ima i neke koristi od produžene adolescencije jer je manje neželjenih trudnoća, manje se pije alkohol među mladima, produžava se veća sposobnost pamćenja što je dragoceno svojstvo kod adolescenata.
Psiholozi smatraju da je produžavanje adolescencije veoma korisno jer daje mladoj osobi više vremena da donese važne odluke za svoj budući život, uključujući emotivnu stabilnost.
Prosečan život se produžava, pa bi trebalo prihvatiti da se produži adolescensija, zaključak je naučnika.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com