Teško da ima nekog kome se baš ide u školu, ali postoje i veoma teški slučajevi, kojima je škola ogroman problem. Nekada se škola potrudi da pomogne takvim učenicima, a nekada, nakon izvesnog vremena, dođe se i do zaključka da bi možda trebalo isprobati i manje prijateljske mere.
Jedna tinejdžerka iz Pensilvanije, sada 17-godišnja Rebeka Mejkiš, imala je ozbiljan problem sa školom. Prema opisu njene majke, imala je užasan strah od škole, koji je počeo da se ispoljava kada je Rebeka bila u četvrtom razredu (četvrti razred po američkom školskom sistemu, ne našem). Već i samo zbog toga što sedi u učionici (niko je ne dira, niko je ne maltretira, niko nije ni na koji način neprijatan prema njoj) Rebeka bi satima plakala, ili je bar tako tvrdila njena majka. U školi su imali razumevanja, pa su se potrudili da joj pomognu.
Od 2004. godine pa do danas školski odbor dao je 45.000 dolara na ime pomoći učenici koja pati od "opšteg anksioznog poremećaja". Plaćali su joj ne samo edukativni softver i nastavnike koji su je podučavali u njenoj sopstvenoj kući već i časove manekenstva, kao i razna putovanja, kako bi joj pomogli da izgradi samopouzdanje. Plaćali su joj ono što bi se moglo podvesti pod prilično širok opis "edukativnog i/ili terapeutskog". I tako do maja ove godine, kada su školski fondovi ostali bez novca.
Sva ta pomoć nije urodila željenim plodom, pošto Rebeka i dalje izostaje iz škole. Zato su vlasti rešile da isprobaju nov pristup ovom problemu, a to je da Rebekina majka (jer je devojka i dalje maloletna, pa za nju odgovaraju roditelji) plaća kazne na ime toga što joj ćerka beži iz škole.
Ostaje da se vidi koliko će ovaj novi pristup imati efekta i kakav će taj efekat biti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com