Prekidati tuđ razgovor uvek je nepristojno, osim ako se radi o nečemu hitnom, ali u nekim posebnim situacijama prekidanje razgovora može i da odbije voljenu osobu od vas. Recimo, kad devojka prekida razgovor svog dečka s njegovim prijateljima.
Takve situacije ne dešavaju se nešto posebno retko – nije da su baš redovna pojava, ali ima ih dosta. On priča sa svojim ortacima, razgovor je o nekim muškim temama, njoj bude dosadno, ili se oseti zapostavljeno, pa počne svaki čas da im prekida razgovor, nekad i pokuša da odvuče svog dečka od njegovih prijatelja. To je loša taktika.
Zašto je ta taktika loša? Jer devojka tako prekida momka u nečemu u čemu on uživa, i što mu znači – prijatelji i razgovor s njima su mu veoma bitni – i, uz to, deluje nesigurno, kao da mora da prisvoji njegovu pažnju čak i onda kad nikakve konkurencije (drugih devojaka) nema u blizini. A može i dečka neprijatno da podseti na njegovu mamu, koja ga prekida u nečemu baš kad se zaneo u to. Devojci može uspeti da na ovakav način privuče pažnju svog dečka, ali će to učiniti na negativan način – momak želi da mu s devojkom bude lepo, a ne da mu ona prekida uživanje.
Šta onda da uradi devojka koja se oseti zapostavljeno dok on razgovara sa svojim prijateljima, i to o nekim temama koje nju nimalo ne zanimaju, i ne može da ravnopravno učestvuje u razgovoru? Za početak, da strpljivo sačeka da se razgovor završi (a ako traje li traje, i ne završava se, može i da ode, pa da se kasnije čuje s dečkom). A onda, jednom kad njih dvoje budu nasamo, da bez optuživanja kaže dečku da se oseća zapostavljeno i isključeno kad on s prijateljima sat vremena priča, a nju ne uključuje u razgovor. Moguće je da dečko nije ni bio svestan koliko je to trajalo, da nije ni znao da ju je povredio – tada bi to što će mu ona staviti do znanja kako se oseća u takvim situacijama trebalo da pomogne, pa da ubuduće ili skrati deo razgovora u kome ona ne može da učestvuje, ili da, kad povede i nju kad se viđa s ortacima, priča o temama u kojima je i ona ravnopravan sagovornik. Bilo bi dobro da devojka tu pokaže malo strpljenja, moguće je da će momku biti potrebno izvesno vreme da nauči kako da i nju uključi u razgovor s društvom.
Ne pomaže, on je i dalje praktično ignoriše kad se vidi s ortacima, ponaša se kao da od nje očekuje da samo sedi pored njih, lepo izgleda i slatko klima glavom, ili je, kad mu iskreno kaže kako se oseća isključeno, optuži da je "kenjkavica" ili nešto slično? Tada bi devojka mogla da razmisli da li joj je prihvatljivo da bude njegova lutkica za pokazivanje, ili bi ipak radije dečka koji će je tretirati s poštovanjem, kao sebi ravnu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com