Sukob s roditeljima, kao i neslaganje s njima, nisu nikakva retkost. Ali, treba birati način za sukob – loša je ideja da roditeljima radite iza leđa onda kad vam nešto nije po volji, jer tako uništavate njihovo poverenje u vas, i samo otežavate odnos s njima.
Na šta konkretno mislimo? Mnogo je mogućih primera. Recimo, smatrate da ne dobijate dovoljno za džeparac, nemate dovoljno za slatkiše i razne sitnice koje želite, pa krišom potkradate roditelje, smatrate da morate tako kad vam ne daju dovoljno. Ili, ne dopuštaju vam da, kad izađete, ostanete onoliko dugo koliko želite, pa vi krišom izađete kad oni ne gledaju, ili ih slažete da idete kod drugarice i da ćete kod nje spavati (dobro, spavaćete kod nje – negde od četiri ujutru kad se vratite iz izlaska). Ili, roditelji su vam zabranili izlaske dok ne popravite ocene, vi ih slažete da idete kod prijatelja da s njim učite, a onda zajedno slušate muziku i od učenja nema ništa.
Ono što je zajedničko u ovim primerima jeste to da od roditelja nešto krijete, da im radite iza leđa. Razumljivo je da ne želite uvek da postupite onako kako to roditelji traže od vas, ali uzmite u obzir da vaši roditelji to ne traže od vas da bi vam napakostili, niti vam uskraćuju izlaske, novac i slično zato da biste se vi osećali loše. Novac vam ne daju jer ga ni sami nemaju dovoljno (jednom kad počnete sami sebe da izdržavate, videćete na šta to liči), a zabrane i naređenja su tu za vaše dobro – ili vaši roditelji u to iskreno veruju. Možda se to vama čini preterano, ali, verujte, ni vašim roditeljima nije lako. Jeste, bili su i oni u vašim godinama, ali svet se sve brže menja, i vaši roditelji su u panici kako da vas zaštite od stvari o kojima ni oni sami ne znaju dovoljno jer nisu postojale u tom obliku kad su bili vaših godina. Onda kad preteraju, to je iz straha za vašu bezbednost, draže im je da se vi ljutite na njih i gunđate protiv zabrana nego da osećaju da ste povređeni zbog njihove nepažnje i/ili prevelike popustljivosti.
I, šta vi tu da radite? Uzmite u obzir šta vaši roditelji žele – da vam ide dobro, da ste zdravi i da ste bezbedni. Zatim se pažljivo raspitajte o onome što želite, saznajte konkretne podatke, i ako u onome što želite postoji nešto što bi vam ugrozilo zdravlje ili bezbednost, nađite način da ostanete bezbedni (recimo, da izađete u većoj grupi prijatelja, obećate roditeljima da se nećete odvajati od njih, i s prijateljima se dogovorite da svi spavate kod nekog od njih, tako da niko ne ostane sam). I onda ponovo razgovarajte s roditeljima, i bez povišenog glasa im objasnite kako ste se pobrinuli da budete bezbedni. Kad vide da ne jurite bezglavo, već pažljivo planirate, moguće je da će popustiti.
I dalje ne ide? Ovo vam se neće dopasti, ali: poslušajte roditelje. Oni imaju više iskustva od vas i trude se da vas zaštite. Pored toga, kod njih živite, i oni vas izdržavaju. Slušajte roditelje i ne radite im iza leđa – jednom kad odrastete, osamostalite se i počnete sami da zarađujete za život, moći ćete i da živite onako kako vi želite, a sasvim je moguće da ćete tada uvideti da su vaši roditelji u mnogo čemu bili u pravu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com