Desilo se mnogima. Budu povređeni, jako. Ostavi ih dečko ili devojka koje jako vole, prekine se prijateljstvo koje im je mnogo značilo, izgube nekog veoma dragog. I ne žele da im život ide dalje, to im se čini kao neka vrsta odustajanja ili izdajstva.
Recimo, ostavi vas vaša prva ljubav. Bili ste duže vreme zajedno, jako ste je voleli, a ona vas je ostavila. Svi vam kažu da ćete to vremenom preboleti, da vreme leči sve, da život ide dalje. Ali, vas ne samo što i dalje boli, ne samo što ne možete da zamislite da će to nekad proći i da ćete ponovo biti veseli, pa i ponovo voleti, već, neretko, i ne želite zaista da to prođe. Ako bi bol prošao, to bi na neki način bilo kao da se ništa nije desilo, kao da te ljubavi nije ni bilo. A bilo je. Ne želite da se osećate kao da toga nije bilo.
Kad vas obuzmu takva osećanja, moguće je i da se zapitate da li ste normalni – ko bi normalan želeo da ga boli? Normalni ste. Normalno je nekad imati takva osećanja. To je jedan od načina da pokušate da u svom životu zadržite bar nešto od onog lepog i vama bitnog do čega vam je bilo toliko stalo. Taj način nije produktivan, i time povređujete sebe, ali može da deluje kao da je bolje i tako nego kao da ničeg nije bilo, kao da ta osoba nije ni postojala u vašem životu.
Međutim, mada je normalno nekad se osetiti na opisani način, logika koja stoji iza toga nije sasvim ispravna. Time što ćete preboleti gubitak i nastaviti sa svojim životom vi nikoga ne izdajete, niti se pretvarate da to lepo nije postojalo u vašem životu. Postojalo je, i te kako – i postoji i dalje, u vašim uspomenama. Što se izdajstva tiče, pa, teško da bi osoba koju ste izgubili želela da do kraja života budete tužni i ucveljeni, zar ne? Možda želite da je povredite svojim bolom? Ako ta osoba više nije s vama, neće ni znati za vaš bol, a ako je povremeno srećete, i dalje ćete znatno više povređivati sebe nego nju.
Nije nimalo lako kad izgubite nekoga. Kad je bol sve što vam je ostalo, čak i to može da deluje bolje nego ništa. Međutim, setite se da ipak imate više od bola, imate uspomene. Čuvajte ih kao blago u svom srcu i poštujte ih tako što ćete i dalje tragati za srećom – i nalaziti je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com