Imate drugaricu koja vam je u principu draga, ali, joj, što je neodgovorna! Valjda joj se nikad nije desilo da dođe na vreme (možda jednom, kada je pogrešno razumela kada treba da se nađete). Svaki put ste prinuđene da je čekate i čekate i već vam se čini da vas onaj pauk tamo merka, da mu se čini da ste dovoljno miran deo okoline da bi mogao da vas iskoristi za pletenje svoje nove mreže… Dok čekate drugaricu, gunđate u sebi i ponavljate kako ćete se ovog puta, vala, pošteno istresti na njoj i reći joj sve što mislite o njenom ponašanju. Sve ima da joj kažete, baš sve! A onda?
Kada se drugarica napokon pojavi, vi ste nestrpljive da što pre stignete tamo gde ste planirale da odete, pa joj samo nešto progunđate o tome kako opet kasni ili joj ne kažete ništa. Možda joj neko vreme gunđate, ali mnogo blaže nego što se to odvijalo u vašoj glavi; neprijatno vam je da se baš toliko istresete na nju i ona promrmlja neko izvinjenje i na tome se sve završi. Sledeći put ona opet kasni i vi se opet nervirate.
Ta ideja koju ste imale, da joj sve saspete u lice, i nije toliko loša. Naravno da je najbolje ako možete da joj mirno kažete da vam stvarno smeta što ona stalno kasni i da ona shvati da njeno ponašanje nije u redu i da prestane da kasni – ali to ste verovatno već probale i nije dalo rezultata, što znači da ni upotreba nešto drastičnijih metoda, kao što je istresanje, nije neopravdana. Kako to učiniti?
Tako što ćete joj sve sasuti u lice – bez uzdržavnja (samo se uzdržite od vulgarnosti i od rasplinjavanja na to kako vas je iznervirala prošle godine kad nije htela da vam pozajmi majicu – držite se teme). Zašto bez uzdržavanja? Zato što vas, ako se budete suzdržavale i ako ublažite to kako se osećate, ponovo neće shvatiti ozbiljno i sve će se nastaviti po starom. Nemojte se stideti; ako ona konstantno ne poštuje vaše vreme, imate pravo da se izvičete na nju. Nikakva joj se tragedija od toga neće desiti; može i da joj koristi, jer teško da će se bilo kome dopasti to što ona nije u stanju da poštuje tuđe vreme.
Istresle ste se na njoj, ali ona i dalje kasni? Možda ne želite da vičete na nju, ali ne želite ni da je svaki put čekate "sto godina"? Onda možete pokušati sledeće: uvedite pravilo koje će važiti za sve, ne samo za nju, a to je da ćete čekati 15 minuta i posle tog vremena otići. Redovno tako postupite. Nemojte se naknadno pojaviti ako ona stigne posle uobičajenih sat vremena i pozove vas mobilnim da ipak izađete; imala je svoju priliku da se pojavi kad treba. Ni ako vam se javi u roku od tih 15 minuta i kaže vam da će kasniti, nemojte je čekati van tog roka, osim ako ima zaista dobar razlog za kašnjenje (recimo, stigla bi na vreme da se nije desila saobraćajka ispred autobusa u kome je bila, pa neko vreme prevoz neće ići i ona će jedan deo puta morati da pređe peške).
U početku, ovaj metod je težak za sprovođenje i lako se može desiti da poželite da je čekate "samo još pet minuta" ili da popustite pod njenim optužbama da ste "kreten koji nije mogao da sačeka još malo". Ipak, ako popustite, ostaćete na starom – a ako izdržite, uspećete da ubedite drugaricu da se ponaša odgovornije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com