Mnogi misle da imaju prilično dobru predstavu o tome kakvi im se momci ili devojke sviđaju. I ta predstava može da bude tačna, onako, generalno uzev – a onda se u nekoga zaljubite, i sve što ste mislili da sigurno znate o tome šta vam se dopada padne u vodu.
Čak i pre nego što se prvi put zaljubite, imate bar nekakvu ideju o tome kakvi vam se momci ili devojke dopadaju. Sviđaju vam se visoki momci, ili biste radije malo niže jer ste sitni i ne želite da ušinete vrat, smatrate da su momci s naočarima simpatični, volite one atletski građene, širokih ramena, volite dečake koji čitaju jer i vi volite da čitate, sigurne ste da nikada ne biste mogle da budete s momkom koji je niži od vas ili koji sluša takvu-i-takvu muziku ili je debeo ili… Što se momaka tiče, neki bi baš želeli da su s plavušom, neki s crnkom ili brinetom ili riđokosom, ili s devojkom s lepom guzom, s dugačkim nogama, velikim grudima, sigurni su da nikada ne bi mogli da budu s devojkom koja ima kratku kosu, ili je skroz ravna, ili je premršava, ili je debela… Sigurni ste. Apsolutno.
A onda upoznate nekog. Uopšte ne razmišljate o toj osobi kao o nekome s kime biste želeli vezu, možda je razgovor krenuo iz čiste dosade a niste imali s kim drugim da pričate, možda ste imali nešto konkretno da pitate tu osobu i posle toga nastavili da ćaskate o svemu i svačemu. Otkrijete da vas interesuju neke slične stvari, i tako nastavite da se viđate, onako, kao prijatelji, niti vi o toj osobi razmišljate kao o potencijalnoj devojci ili momku (u startu ste ih osmotrili i zaključili da vas u tom smislu ne zanimaju), niti ona na taj način razmišlja o vama, jednostavno, imate neka slična interesovanja, i u toj osobi ste našli nekoga sa kime možete da pričate o onome što vas zanima.
U nekom trenutku, ta osoba kaže ili uradi nešto, i sve se promeni. Može da bude u pitanju neki usputni komentar, ili način na koji se nasmejala, možda je, recimo, čula neko mače kako cvili u nečijem dvorištu, bačeno, pa izigrava komandosa dok preskače preko ograde (kapija je zaključana) i nosi mače kući da se pobrine za njega i potpuno zaboravlja na sve ostalo dok se brine o bespomoćnom stvorenjcu… Može da bude neka sasvim sitna stvar, može i nešto krupnije, tek, posle toga više ništa nije isto. Vidite tu osobu u potpuno drugačijem svetlu i shvatate da morate, morate da budete s njom. Nema veze ni što je ta osoba debela, ili mršava, boja i dužina kose su nebitni, visina je nebitna, nije važno ni ako je ravna kao daska, vama je ta osoba postala najdivnija osoba na svetu, i najlepša takođe, i to je osoba s kojom želite da budete. Možda tada shvatite koliko je ono vaše prethodno "nikada ne bih mogao/mogla s takvim/takvom" bilo luckasto i podložno promeni, mada je verovatnije da o tome uopšte i ne razmišljate. Razmišljate samo o tome kako da budete sa tom osobom koja vas je tako oduševila, nešto je tu "kliknulo" i samo o tome možete da mislite.
Dok vam se ne desi, ne znate kako je. A nakon što vam se desi, s osmehom gledate na one koji govore: "Ja nikad ne bih…", i nadate se da će i oni, kao i vi, imati tu sreću da uvide koliko greše, i da će, kao i vi, naći neku predivnu osobu koja im se uopšte ne uklapa u predstave koje imaju, a s kojom će uprkos tome biti srećni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com