Mnogo je onih koji se refleksno nasmeju kad se neko spotakne, nehotice lupi glavom u nešto i slično, i to nije nikakav zločin. Međutim, ima i onih koji će nastaviti da se smeju, ili se čak i podsmevati, i to i u slučajevima da je povreda prilično bolna – a to je već nešto što nije u redu.
Videli ste sigurno mnogo puta: neko bude nespretan pa se saplete, ili neobazrivo udari glavom u nešto, ili ne gleda kuda ide pa se udari… Čest je refleks da se na to nasmejete, da vam na trenutak bude smešna ta trapavost, možda se i osetite nadmoćno jer je neko drugi bio nespretan, a ne vi, bude tu i malčice olakšanja jer se najčešće ne radi ni o kakvoj ozbiljnoj povredi… Događaj dođe i prođe. Ali, nekada cela stvar ispadne mnogo ružnija.
Kako? Recimo, neko se jače udari i boli ga – a oni koji su to videli ne prestaju da se smeju. U redu, na trenutak je izgledalo kao jedna od onih bezveznih nespretnosti koje se svakom dese, ali ako vidite da tu osobu i dalje boli, nije bila samo stvar trenutka, to bi trebalo da prestane da vam bude smešno. Nije smešno kad nekog stvarno boli. A još je i gore kad se oni koji primete povredu ne samo smeju nego i podsmevaju povređenom.
Pa šta i ako je bio trapav? Šta i ako je "najtrapavija osoba na svetu"? To što je neko povređen nije i ne sme da bude smešno; kada je neko povređen, treba mu pomoći, a ne smejati mu se, a ako izgleda kao da je povreda ozbiljnija (recimo, udario je glavu i raskrvario je, i krv ne prestaje da ide), treba zvati i starije da pomognu ili odvesti povređenog kod lekara.
Nije nenormalno osetiti se nadmoćno nad nekim ko se povredio. Nije nenormalno ni osetiti olakšanje jer se povredio neko drugi, a ne vi. Ali, osećanja su jedno, a ono šta učinite je nešto sasvim drugo – čak i ako osećate potrebu da nastavite da se smejete, suzdržite se i pomozite osobi koja se povredila. Boli je, povređena je, definitivno joj nije potrebno da joj se cela škola smeje – treba joj pomoć.
Ne zaboravite da se slična stvar može desiti i vama. Možete i vi da se povredite. Može i vas da boli. A ako imate običaj da učestvujete u smejanju povređenima, onda teško da možete da se žalite ako se, kad se povredite vi, ti isti ljudi koji su se juče smejali zajedno s vama sada smeju vama i ismevaju vas. A vas boli, i konačno shvatate da tu stvarno ničeg smešnog nema – samo što, kao što vi niste hteli da pomognete, sada nema nikog ko bi hteo da pomogne vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com