Kada se s nekim družite, normalno je da vas ta osoba ponekad pozove kod sebe kući, kao i da vi pozovete nju. Zato ume jako da zbuni ako, recimo, imate drugaricu koja redovno dolazi kod vas, ali vas nikada ne pozove kod sebe. Kako tu reagovati?
Pre nego što se naljutite na tu osobu ili pomislite da vas iskorišćava, razmislite malo o situaciji. Da li samo vas nikada ne zove kod sebe, ili nikada nikoga ne zove? Ako uopšte ne zove ljude kod sebe kući, onda to nema veze s vama. Tu bi moglo da se radi o različitim razlozima – možda ima stroge roditelje koji to ne dopuštaju, možda neko od roditelja radi u noćnoj smeni pa spava preko dana i zahteva potpunu tišinu, možda se stidi ponašanja nekog od roditelja (ili iz iskustva zna da, kad pozove prijatelje, ne može da izbaci preterano druželjubive roditelje iz sobe), možda se stidi nekoga ili nečega kod svoje kuće… A možda živi prilično daleko pa ne želi nikoga da "cima" da dolazi kod nje. Mnogo bi tu stvari moglo da bude, a da one nikakve veze nemaju s vama.
Šta tu da uradite? Možete pokušati da, kad se zajedno vraćate iz škole, predložite da odete kod te osobe. Ili joj nekom prilikom predložite da dođete kod nje. Vidite kako će da reaguje. Možda vas i pozove, možda se samo stidela da proba da vas zove – a jednom kod nje u kući, možete videti postoji li tu neki razlog za takvu stidljivost, ili ta osoba nije navikla da zove ljude kod sebe i ne zna kako to da uradi. A ako vas ne pozove, možete, bez optužbi i ucenjivanja, da pitate zašto. Ako drug ili drugarica ne žele da pričaju o tome, nemojte insistirati; a ako vam kažu svoje razloge, razmislite o njima i pokušajte da predložite neko rešenje ako je moguće – ako je u pitanju nešto tipa da im to roditelji ne dozvoljavaju, tu ništa ne možete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com