Ima onih koji su stidljivi, koji se osećaju jako nesigurno u društvu, boje se šta će drugi o njima misliti… To je sve normalno, samo nastane problem kada vas takvi strahovi ukoče u toj meri da ništa niste sposobni da uradite. Opustite se – niko ne prati svaki vaš korak niti se bavi samo i jedino time da lovi svaku vašu greščicu.
Konkretan primer: na nekoj ste žurci ili u diskoteci, i pošto ne umete baš dobro da igrate, blam vas je da uopšte i pokušate. I onda samo stojite u ćošku i osećate se bez veze, ili se pravite da "kulirate", a zapravo se osećate sve lošije, postaje vam glupo što ste uopšte i došli, svi se zabavljaju sem vas, a da se pridružite svima u igranju nema šanse – izblamiraćete se, svi će vam se smejati, samo će o vašim trapavim pokretima pričati. Ni to što prijatelji pokušavaju da vas ohrabre ne pomaže, osećate se suviše nelagodno, naročito kad vidite ostale kako igraju puni samopouzdanja.
Ako ste se nekada osetili tako, možda će vam pomoći to što, zapravo, mnogi odlično znaju kako se osećate, jer se i sami osećaju slično. Nelagodnost kada nečim treba da se pokažete pred drugima je sasvim uobičajena – neki onda foliraju samopouzdanje, a neki su se jednostavno ranije zaleteli, probali, videli da maltene niko ne da ih ne ismeva nego uopšte i ne obraća pažnju na njih, i shvatili da sve to nije tako strašno, pa im je sad lakše da se opuste.
I ne samo da se i drugi osećaju slično vama već su i drugi, baš kao i vi, najviše obuzeti samim sobom i time kako oni sami izgledaju, što znači da stvarno nemaju kad da u vas gledaju i love vam greške. Plus, tu su da se zabavljaju – ako im je zabavno i dobro se provode, neće ni primetiti šta vi radite. Tako da, osim ako niste baš toliko nespretni da sve oko sebe izgazite i izmlatite dok igrate, zaista su male šanse da vas iko ismeva ili da uopšte pomisli nešto o vašem igranju.
Neki bi sad mogli da kažu da nije to baš tako, da će biti i onih koji će vam loviti svaku grešku i ismevati vas pred svima. Istina je, biće ih. Međutim, niko ko se dobro zabavlja nema vremena za tako nešto – zaista je potrebno smrtno se dosađivati pa da posmatrate svaki potez drugih (osim ako vas ta osoba po nekom posebnom osnovu ne zanima, recimo, to vam je simpatija), plus je i potrebno imati jako veliki nedostatak samopouzdanja pa da vam bude toliko stalo da ismevate druge, inače, čak i ako iz dosade primetite da se neko blamira trapavošću, nećete osećati potrebu da tu osobu ismevate. A zaista nije ni vaš problem ni vaša krivica što se neko dosađuje i što mu jako nedostaje samopouzdanja pa to pokušava da nadoknadi unižavanjem drugih, niti postupci te osobe imaju ikakve stvarne veze s bilo čim što vi radite, imaju veze s njima i njihovim problemima (ovde ne mislimo na bezazleno "bockanje", već na to kad se neko baš "okomi" na vas i ismeva vas).
Zato, opustite se! Niko ne prati sve što vi radite, čak i da se izblamirate, a uopšte nije sigurno da ćete se obrukati, biće jako malo onih kojima će to biti bitno. Uživajte!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com