Svako bar ponekad slaže, i mada nas sve uče da treba govoriti istinu, nije svaka laž nešto užasno. Međutim, ima onih koji malo-malo pa nešto slažu, iz ovog ili onog razloga. Takve osobe vrlo brzo postanu krajnje nepopularne.
Smatrate da vi ama baš nikad niste slagali, jer su vas naučili da je laganje ružno pa se maksimalno trudite da to ne radite? Kad vas neko usput pita kako ste, a vi mahinalno odgovorite: "Dobro", i to je laž – sasvim razumljiva, jer većina to pitanje postavlja reda radi, ne zato što ih vaše stanje zaista interesuje, a ni vi nemate želju da sa svakim nadugačko pričate o svakoj sitnici koja vam možda smeta. Kada drugarici kažete da vam se sviđa njena nova frizura, iako mislite da izgleda bezvezno, i to je laž – a opet, izgovorili ste to da se ne biste objašnjavali s drugaricom, ne mislite da se upropastila novom frizurom, ali ni da je nešto posebno, a ona će biti srećnija ako misli da vam se dopada to što je uradila. Nikog niste stvarno povredili time, iako ste slagali.
Ipak, ima onih koji ne izgovaraju samo takve male laži, takozvane bele laži. Ima ih koji "masno lažu" praktično o svemu, o tome da su dobili na poklon ovo ili ono (veoma skupo), da su bili s roditeljima na letovanju na nekom skupom i egzotičnom mestu, roditelji im voze "besna" kola… To čine da bi se pravili važni i da bi postali popularniji. Međutim, sve takve laži pre ili kasnije budu "provaljene", a lažljivci nakon toga ismejani i odbačeni. Niko ne voli da ga lažu, a oni koji lažu da bi postali popularniji budu smatrani za jadnike/jadnice – da i ne spominjemo da će ih mnogi smatrati za gubitnike već i zbog toga što se hvale prihodima svojih roditelja.
Zato, bez laganja, onda kada se o nečemu iole krupnijem radi. Ništa ne postižete time, samo stvarate uslove za kasniju tešku blamažu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com