Mnogi, i mlađi i stariji, bar nekad imaju osećaj da ih niko ne razume i da nikome nije kao njima. I boje se da se povere bilo kome, da ne bi ispalo da su nekakvi čudaci, nakaze, da ne bi bili odbačeni. A to je greška.
Nešto slično se desilo jednoj vašoj vršnjakinji iz Velike Britanije. Ona je imala veliki strah od povraćanja. Jedna od posledica tog straha je bila i ta da se osećala nelagodno kad jede negde van svoje kuće, pa makar to bilo i kod neke od njenih drugarica. Nikome nije pričala o tome, sebe je smatrala luckastom, a nelagodu bi nekako savladala. A onda su se stvari pogoršale.
Otišla je kod drugarice, super im je bilo, zabavljale su se uz sladoled. Devojci je onda pozlilo. Naglo, bez najave, povratila je. Bilo ju je užasno sramota zbog toga; njena mama je došla po nju i odvela je kući. Posle toga se jako bojala da bi to s povraćanjem moglo da se ponovi, ali nekako je umirila sebe, rekla je sebi da joj sigurno sladoled nije prijao. Međutim, sledećeg puta kad je otišla kod drugarice, problem sa povraćanjem se ponovio. Počela je da izbegava izlaske s prijateljima, u strahu od onoga što bi moglo da se desi. Problem se pogoršavao – u školi je sve češće morala da moli da ode do toaleta, kad bi joj se učinilo da bi mogla da povrati.
Konačno je skupila hrabrost i otišla kod školskog psihologa. Ispalo je da je to divna žena koja ju je pažljivo saslušala i kod koje je nastavila da ide na savetovanja. Saznala je da nije nikakav čudak i da nije jedina koja ima taj problem, kao i da njen problem ima naziv – fobija od povraćanja, ili emetofobija (ima još nekoliko naziva). Dogovorila se s psihologom da ode i kod doktora. Njen problem još nije rešen, ali joj je užasno olakšanje donelo to što je shvatila da nije nenormalna ni čudak, da nije jedina s tim problemom. Ponovo se smeje i raduje, više nije onako isprepadana kao što je bila, i sada ima nadu da će vremenom uspeti da reši svoj problem i da se ponovo normalno druži s vršnjacima, što joj je užasno nedostajalo jer je druželjubiva osoba koja voli izlaske i svoje prijatelje. Zbog svega kroz šta je prošla rešila je da putem Interneta svoja iskustva podeli s drugima, i svima savetuje da ne ćute o problemu koji imaju, da ga ne kriju, već da se nekom obrate kako bi dobili pomoć.
Ako i vi imate neki problem, nemojte se stideti da se nekom starijem obratite za pomoć. Niste nikakvo čudovište ni čudak ni nenormalni; koji god da je vaš problem, kako god da se osećate, sasvim sigurno niste jedini takvi – a neko iskusniji od vas će moći i da vam pomogne da problem rešite. Srećno, i hrabro!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com