Novi oblici digitalnog nasilja u nekim slučajevima gori su od klasičnog nasilja, a to se u društvu veoma potcenjuje, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Na Instagramu je sve više naloga koji se zovu „Najružniji dečaci i devojčice“, uz koje se najčešće navodi i mesto iz kog pojedinci dolaze. Na ovim profilima autori naloga objavljuju fotografije dece za koju smatraju da su „ružna“ i ismevaju ih putem komentara.
Pored ovog fenomena, pojavio se još jedan oblik koji možda ne diskriminiše mlade osobe, ali definitivno povređuje njihovu privatnost. Reč je o sve popularnijim takozvanim „spotted“ (uočenim) profilima na kojima mladi, najviše tinejdžeri, fotografišu druge mlade osobe i te fotografije potom objavljuju na Instagramu, navodi VOICE.
„Fotografije mladih koji su u potpunom neznanju da se njihove fotografije pojavljuju na društvenim mrežama svakodnevno se objavljuju na ovakvim nalozima. Spotted nalozi najčešće su zaključani za korisnike koji ih ne prate, tako da osobe čije su fotografije objavljene nikako ne mogu saznati da se njihova privatnost krši“, piše VOICE.
Za razliku od spotted profila, gde postoji teoretska mogućnost da se fotografija povuče, nalozi koji služe za diskriminaciju dece na osnovu fizičkog izgleda najčešće ne pružaju tu mogućnost, navodi se u članku i dodaje da je ovim nalozima zajednička anonimnost i ne zna se ko su njihovi autori.
Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji za prethodnu godinu Krovne organizacije mladih iz 2019. godine, više od trećine mladih u Srbiji pretrprelo je neki od oblika digitalnog nasilja. U odnosu na 2018. godinu, broj mladih koji su pretrpeli neki oblik digitalnog nasilja porastao je za šest odsto.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je za VOICE da ova vrsta vršnjačkog nasilja nije nova, već su novi načini na koje se ono vrši i prikazuje.
„Poznato je da se, po otkrivanju odraslih, ovakvi nalozi brzo gase i da se još brže prave novi. Platforme i aplikacije koje omogućavaju digitalno povezivanja, a samim tim i zloupotrebe, zaista su brojne, a deca ih koriste više nego što mi možemo da pretpostavimo. Deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, bez odgovarajućeg uvida roditelja odnosno staratelja u njihove aktivnosti. I tu vidim problem, jer bi roditelji morali znatno više da budu uključeni u aktivnosti svoje dece na mrežama“, navela je ona.
Prateći objave na Tviteru i Fejsbuku, Brankica Janković je kazala da su uvrede, podsmeh, diskriminacija, pa i govor mržnje vrlo rasprostranjeni, na šta se često upozorava javnost.
„Smatram da je i to jedan od uzroka pojave naloga gde tinejdžeri omalovažavaju svoje vršnjake zbog izgleda, garderobe, imovnog stanja i svega drugog što se ne uklapa u poželjnu sliku određene vršnjačke grupe. Obrasci ponašanja među tinejdžerima sve više postaju omalovažavanje, nasilno ponašanje, netrpeljivost i diskriminacija. Tu je i kultura, ako se to uopšte tako može nazvati, rijalitija, gde je banalizacija čoveka dovedena do maksimuma. I kada nam deca rastu u takvom okruženju, ne treba da se čudimo njihovoj verziji zabave“, navela je Brankica Janković.
Kuzmanović: Širi društveni kontekst pogoduje različitim oblicima nasilja
Psihološkinja Dobrinka Kuzmanović kazala je da je širi društveni kontekst takav da pogoduje pojavi različitih oblika nasilja, uključujući i digitalno, što je realnost u Srbiji već duži niz godina.
„Kako se širi opseg digitalnih alata, aplikacija i platformi koje su dostupne mladima, tako se šire i mogućnosti za različite načine ugrožavanja drugih. Mladi su, po svojoj prirodi, što je deo odrastanja i razvoja ličnog identiteta, radoznali i skloni istraživanju, željni novina i senzacija, a uz to i podložniji uticaju vršnjačke grupe nego neke druge uzrasne grupe, pa to delom objašnjava zašto se ovi novi oblici digitalnog nasilja za njih tako lako ‘lepe'“, navela je Kuzmanović.
Dodala je da nekada mladi zapravo i nemaju cilj da povrede drugu osobu, a često ni svest da su je sopstvenim ponašanjem i te kako uznemirili i izložili riziku, niti imaju svest o tome kakve su posledice deljenja nečijih ličnih podataka u javnom prostoru kakav je internet.
„Nekada mladi ne žele da prijave digitalno nasilje, zbog straha od posledica, nekada i ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć. Stoga je veoma važno podsticati ih, u različitim kontekstima (porodičnom i školskom), na proaktivno i konstruktivno ponašanje, odnosno, unapređivati njhovu digitalnu pismenost jer na taj način internet može postati bezbednije okruženje nego što je sada“, navela je Dobrinka Kuzmanović.
Istraživačica Centra za prevenciju nasilja na Univerzitetu u Dablinu Tijana Milošević kazala je da se vršnjačko nasilje, bilo u svojoj klasičnoj formi ili u obliku digitalnog nasilja, često dešava u kontekstu socijalnog pozicioniranja.
„Neka deca su iz određenih razloga opažena kao autsajderi, kao lake mete za napad, čak i kada nemaju nešto što ih vidno čini drugačijim ili ‘slabim’. Napadanje takve dece može doprineti popularnosti dece koja ih napadaju, učiiniti ih ‘snažnijim’, ili ojačati koheziju grupe koja nekog isključuje. Zato se takođe u prevenciji i intervenciji fokusira na decu koja posmatraju nasilje – cilj je pokazati im da treba da se tome suprotstave kada to vide i da, čak i ako ne mogu da pomognu žrtvi, bar da to prijave. To nije uvek lako“, navela je ona.
(VOICE)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com