Svi znaju da treba govoriti istinu, ali svako ponekad slaže – većina izgovori bar poneku laž svakog dana. Nekima je lakše da slažu, nekima teže, a, u svakom slučaju, dobro je podsetiti se nekih stvari u vezi sa „zaobilaženjem istine“ – i izbegavati ga.
Laganje je najčešći razlog zbog kojeg će neko izgubiti poverenje u vas ili vi u nekog drugog. Najčešći razlog zbog kojeg ljudi lažu jeste izbegavanje sukoba, ali to je samo „krpljenje situacije“. Laž samo prikriva problem, ne rešava ga, a kad se istina sazna, problem će zbog laganja biti još veći.
Još jedan čest razlog zbog kojeg ljudi lažu jeste da bi sebe prikazali boljim ili zanimljivijim, što se uglavnom radi usled nedostatka samopouzdanja, problema kod kuće ili depresije. Laži liče na domine – kao kad domine krenu da se ruše u nizu, laži mogu da unište kompletan odnos (ljubavni, prijateljski, onaj s roditeljima, bilo koji), unište vam nešto bitno u životu ili vam ugroze budućnost na neki način koji u ovom trenutku niko ne može da predvidi – ne mogu se uvek predvideti sve moguće posledice jednog čina, ali ako je taj čin bio loš, kao što laganje jeste, vrlo je verovatno da će i posledice biti loše.
Laž je nalik na kocku – svaki put se kockate hoćete li biti uhvaćeni. I imaju nezgodan običaj da vam se vrate i da vas proganjaju. Najgore je kad lažete sami sebe, mada, zapravo, i svaki put kad lažete druge – istovremeno lažete i sebe (uvek malčice poverujete u ono što ste rekli, plus govorite sebi da je u redu što ste slagali, da je bolje tako…). S lažima je nezgodno i to što se često nadovezuju jedna na drugu: da biste prikrili prethodnu laž, morate da smislite novu, i tako ko zna koliko dugo. Može vam se desiti da potpuno pogubite račun šta ste i kome rekli, plus, pošto svaki put malčice slažete i sebe, vremenom vam se percepcija sebe samih i svih oko vas može promeniti, nekada čak u nešto što veze nema sa stvarnim stanjem stvari (recimo, ako stalno pričate da su svi samo zlobni prema vama i podmeću vam, vremenom ćete i sami poverovati u to i videti spletkarenje svuda oko sebe i nekakvu opštu zaveru baš protiv vas).
Postoje takozvane male bele laži, one koje se ne izgovaraju da bi se izbegao sukob ili da bi se prikrilo nešto loše što ste vi ili neko drugi učinili, i izgovaraju se u situacijama kada istina ne bi imala nikakvu svrhu, samo bi povredila nekog. Na primer, smatrate da je devojka vašeg prijatelja ružna. On je jako zaljubljen u nju i ona je fina, dobra devojka, samo je smatrate ružnom – tada bi vašeg druga nepotrebno povredilo da mu to kažete, pa je bolje, ako ste već pitani za mišljenje o njenom izgledu, da kažete nešto tipa „simpatična“, „slatka“ ili šta već. Međutim, reći roditeljima da ćete spavati kod drugarice onda kada nemate takav dogovor s prijateljicom već samo želite da duže nego što vam je dozvoljeno ostanete u diskoteci nije „mala bela laž“ već nešto što vas potencijalno i te kako može ugroziti, pa bi takve laži trebalo izbegavati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com