Ne postoji niko kome svaki put sve uspe; svako nekad u nečemu omane. Tada je bitno da se ne obeshrabrite i ne pomislite da vi niste za to – jeste li ili niste za to ne možete znati dok bar još nekoliko puta, uz dosta truda, ne pokušate.
Naravno, može se desiti i da vam do toga što ste pokušali jednostavno nije dovoljno stalo da biste i dalje pokušavali. To je u redu, samo bi bilo dobro da ne lažete sebe da vi niste za to, nego priznati bar sebi (ako iz nekog razloga ne smete to da priznate još nekom) da vi to ne želite.
To što ste u nečemu omanuli ne znači da vi niste za to, da vi to nikada ne biste mogli da postignete. Sve što to znači jeste da ste taj jedan put omanuli – a niko se nije rodio sa svim znanjima i umećima ovog sveta. Nije vam uspelo, omanuli ste? Analizirajte, sami ili uz nečiju pomoć, šta ste učinili, šta je trebalo da učinite, gde ste pogrešili. Zatim pokušajte ponovo; ako je potrebno da steknete još neko znanje, steknite ga; ako je potrebno još vežbanja, vežbajte.
Ima onih koji ne žele ponovo da pokušaju niti da se potrude jer nisu navikli da se trude, jer im je rečeno da su oni pametni i da ne moraju da vežbaju, trude se ili uče, i onda, ako izgleda da oko nečega moraju da se potrude i pokušaju ponovo, to znači da zapravo nisu pametni, zar ne? Ne. Ni izrazito inteligentnim osobama neće uvek sve uspeti, niti će sve moći da postignu bez ikakvog napora; zapravo, često više postignu oni manje inteligentni koji se trude i ne odustaju i stalno pokušavaju ponovo, nego oni koji su navikli da im na inteligenciju sve ide pa i ne pokušavaju dalje ako im ne uspe iz prve, već proglase da to njima ne ide i da je to to.
Nemojte se obeshrabriti. Omanuli ste, pa šta? Pokušajte ponovo, i ponovo, i tako dok vam ne uspe – ako vam je dovoljno stalo i ako ne odustanete, uspećete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com