Koliko puta su vam rekli: „Diži se već jednom iz tog kreveta!“? U krevetu je tako lepo, i to ne samo dok se spava u njemu. Možete da jedete u krevetu, čitate, učite, pišete dnevnik (ili domaći – uz malo napora, može se savladati upotreba šestara i lenjira u krevetu), gledate filmove. Možete i da se udešavate, a i da se družite – ako pozovete ono simpatično stvorenje (muško ili žensko, svejedno) da zajedno gledate film ili slušate muziku, svašta može da se desi ako ste oboje komotno opruženi na krevetu. Ima čak i vežbi koje mogu da se rade i u krevetu. Sve u svemu, veoma udobno i praktično mesto – i samo vaše. Nije ni čudo da malo-malo pa neko kaže: „Ko god da je izmislio krevet, treba mu dati Nobelovu nagradu za to.“
Nažalost, tako nešto ne bi bilo moguće, jer je krevet nastao znatno pre Nobelove nagrade i nije poznato da li ga je izumela neka određena osoba. Ako želite da saznate nešto o istoriji kreveta (time posle možete da „gušite“ drage vam ukućane dok vas ne ostave da se na miru izležavate), evo vam prilike za to.
U egipatskim grobnicama pronađeni su kreveti jednostavnog oblika, sa ramom opletenim prućem, položenim na noge zajedno sa dušekom. Noge su bile u obliku nogu raznih životinja, a posteljina od lana. U staroj Grčkoj kreveti su izgledali raskošnije: bili su visoki, ukrašeni draguljima ili srebrom, a osim za spavanje i odmor služili su i za obedovanje, jer su stari Grci voleli da jedu ležeći, oslonjeni na lakat (ni to niste vi izmislili – ipak, sad imate dodatni izgovor da jedete u krevetu – ako je tako moglo plemstvo jedne od najvećih civilizacija u istoriji, zašto ne biste mogli i vi). Stari Rimljani su imali krevete od drveta i metala, ukrašene zlatom i slonovačom, pokrivene tapiserijama, pretrpane udobnim jastučićima.
U ranom srednjem veku, na severu Evrope uglavnom se spavalo na gomili lišća prekrivenoj kožom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com