Kasnije je napravljena neka vrsta sanduka da se lišće ne bi rasipalo; posle su počeli sa dušecima ispunjenim slamom, perjem, vunom ili dlakom. Nakon još nekog vremena, počeli su i da ukrašavaju krevete, uokviruju ih zavesama, rezbare njihove drvene ramove. Gotski kreveti su već bili malo raskošniji, veoma prostrani i pokriveni baldahinima. Sa renesansom je došlo još raskoši; kreveti su bogato ukrašavani, a često su imali baldahine koji su počivali na stubovima u obliku balustrada ili karijatida. Posteljina i baldahini bili su od atlasa i svile protkane zlatnim nitima, a prekrivači su bili od lana ili brokata izvezenog zlatom.
Barokni kreveti bili su veći i ukrašeni drapiranim tkaninama. Nosači baldahina bili su od izvajanog, pozlaćenog ili lakiranog drveta, ili od kovanog gvožđa. U 18. veku postali su malo razumniji sa dimenzijama kreveta i spavaće sobe. U Francuskoj su bili najmaštovitiji; uvedeni su jednostavniji „dnevni krevet“ za izležavanje, „krunisani“ krevet sa baldahinom koji na vrhu nosi krunu, „anđeoski“ krevet sa slatkim kupidončićima na sve strane… Kreveti iz doba ampira bili su u obliku niskih i debelih blokova, uglavnom bez draperija; ponekad su bili postavljani na podijum.
U 20. veku se mnogo toga promenilo. Insistira se na tome da krevet služi za spavanje i ni za šta više. Takođe, insistira se na zdravlju, higijeni, jednostavnosti, ukidanju ukrasa. Bitne su četiri stabilne noge, tvrdo dno, elastičan dušek, neukrašeno uzglavlje i uznožje. Ipak, ako vam se ne sviđa ovako spartanski izgled kreveta (i spartanski način života na koji takav krevet poziva), uz malo mašte i inventivnosti i to se može srediti. Šarena posteljina ili posteljina nežnih boja, poneki plišani meda (zašto da ne – ako vas je „blam“, uvek možete reći da je tu samo kao ukras), nekoliko šarenih, udobnih jastučića, i vaš krevet će postati mesto koje vas prosto mami da uživate u njemu. Da ne sugerišemo dalje…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com